Vasiona i vasionska tijela

VASIONA I VASIONSKA TELA
   VASIONA

Vasiona je ono što postoji oko nas: nebeski prostor, zvezde, planete. To je ceo svet. Granice vasione su nama nepoznate, ona je za nas beskrajna.
Smatra se vasiona nije ničim ograničena i da se galaksije, zvezde i planetarni sistemi koji je sačinjavaju kreću u svim pravcima i stalno zauzimaju drugi prostor.
Ni pomoću najsavremenijih teleskopa vasiona se ne može do kraja videti. Pa ipak, kroz teleskope mi smo sa Zemlje videli svetlost zvezde koja je prešla put od dve milijarde svetlosnih godina dok je stigla dovde. Znači mi ne znamo da li te zvezde stvarno postoje u ovom trenutku, iako smo sigurni da su postojale pre dve miliarde svetlosnih godina.

SVEMIR I GALAKSIJA

Svemir obuhvata sve što postoji - ne samo našu planetu Zemlju i sve što se nalazi na njoj, već i sve druge planete, zvezde i galaksije, kao i prostor između njih. Sunce, centar našeg Sunčevog sistema, samo je jedna od 100 milijardi zvezda u našoj galaksiji (ili skupini zvezda) koju nazivamo Mlečni put. Astronomi procenjuju da postoji još oko 100 milijardi drugih galaksija u svemiru. Većina naučnika veruje da je svemir nastao pre oko 15 milijardi godina u eksploziji ogromnih razmera koja se naziva Veliki prasak (Big Beng). Oni takođe veruju da se svemir neprestano širi.

Svemir i njegovi elementi - razne galaksije, među njima naša galaksija Mlečni put, unutar Mlečnog puta Sunčev sistem i unutar njega naša planeta Zemlja
Galaksije su velike skupine zvezda koje se međusobno "drže" na okupu zahvaljujući gravitacionoj sili centra galaksije.Galaksije nastaju iz ogromnih, rotirajućih oblaka gasova koji su nastali nakon nastanka svemira. Astronomi procenjuju da postoji oko 100 milijardi galaksija u svemiru, od kojih svaka obuhvata oko 100 milijardi zvezda. Galaksije su veoma prostrane - potrebne su hiljade svetlosnih godina da svetlost prevali put od zvezde na jednom kraju galaksije do zvezde na drugom kraju galaksije.

GALAKSIJA

Sunce i naša Zemlja pripadaju grupi zvezda i planeta koja se naziva galaksija. Daleko u nebeskom prostranstvu postoje i druge grupe zvezda i planeta. Neke od tih ogromnih udaljenih galaksija mi ne vidimo.
Vasiona je puna galaksija, od kojih su neke udaljene od našeg Sunčevog sistema i više od milijardu svetlosnih godina. One su većinom ogromne ako se uporede sa „malom“ galaksijom gde se mi nalazimo. Naša galaksija se zove Mlečni Put (ili Kumova Slama), sastoji se od najmanje sto milijardi zvezda i planeta. Prečnik naše galaksije iznosi 100.000 svetlosnih godina, a Sunce je više od 30.000 svetlosnih godina udaljeno od središta galaksije. Teško je i zamisliti takve razdaljine.

POSTOJANJE PLANETA

Pet planeta - Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn, krajem aprila 2002. godine pojaviće se na istom delu neba - ovakav prizor videćemo ponovo tek za oko sto godina. Iako je ovakvo "postrojavanje" planeta Sunčevog sistema veoma retko, ono će biti vidljivo golim okom oko 20. aprila, a planete će se najviše približiti jedne drugima oko 04. maja.
"Ovo je prilika da golim okom istovremeno vidite svih 5 planeta u istom području neba, a to se ne događa tako često. Na sličan ponovni susret planeta treba čekati bar 50 do 100 godina", poručuju iz opservatorija širom sveta. Iz velikog dela nastanjenih predela Zemlje "nebeska parada" biće vidljiva ako dopuste vremenske prilike, s tim da će na krajnjem jugu i severu Zemlje za posmatranje biti neophodan manji dogled ili teleskop, a Merkur će biti vrlo teško zapaziti.
Srodno postrojavanje ovih pet planeta i Meseca zbilo se 05.05.2000., kada su neki predviđali teške kataklizme na Zemlji, no ništa strašno se nije dogodilo. Tada se ova višeplanetarna konjunkcija dogodila na suprotnoj strani Sunca, tako da je svetlost naše zvezde onemogućila posmatranje ovog astronomskog događaja sa Zemlje. Ovog puta, međutim, većina Zemljana će imati dobar pogled na nebeske prilike. Merkur, Venera, Mars, i Saturn biće grupisani u rasponu od 10 stepeni, a Jupiter će se nalaziti nešto iznad njih na nebu, ali ipak prilično blizu. Planete će se "rastati" oko 12. maja, tako što će najpre Merkur bivati sve manje vidljiv.

VELIKI PRASAK 

Većina naučnika veruje da je svemir nastao pre oko 15 milijardi godina u eksploziji nezamislivih razmera nazvanoj "veliki prasak" (big bang). Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi šta se tada dogodilo, ali se smatra da je svemir nastao iz tada novonastalog, zbijenog oblaka gasa nemerljivo visoke temperature. Novoformirani svemir počeo je da se širi ogromnom brzinom i tada su stvorene i prve, sitne čestice materije. Tokom miliona godina ova materija se nakupljala i uvećavala formirajući postepeno prve galaksije.

Mogući izgled "velikog praska"
Naučnici su tek nedavno dobili i dokaz ove teorije. Naime, astronomi su još odavno otkrili slabe radio-signale koje oni zovu "zračenje iz prošlosti" i koje smatraju oblicima energije koji su ostali nakon "velikog praska", a što je i ukazalo na moguću tačnost ove teorije. Međutim, tek 1992. godine, satelit namenjen izučavanju ovih oblika energije u svemiru, otkrio je sićušne prekide u normalno kontinuelnom signalu ovog zračenja, što je naučnicima konačno dalo i prave dokaze da je ova teorija o nastanku svemira zaista tačna.

VASIONA

VASIONA je beskonačno veliki prostor koji nas okružuje i u kome se nalazi bezbroj nebeskih tela. Ona se još nazivasvemir, a stari Grci su ovom beskonačnom prostoru dali ime kosmos, što znači red ili poredak

Vasionu čine:

 GALAKSIJE su masivni skupovi zvezda. One su međusobno povezane gravitacijom i kao takve čine skup ili galaktičko jato, koja zajedno mogu formirati i superjato. Galaksije se dele na tri glavna tipa: eliptične, spiralne, i neregularne.

SPIRALNA GALAKSIJA

SAZVEŽĐA. U prošlosti pojam sazvežđa je bio vezivan za zvezdane figure onako kako ih je nekada davno videla čovečija mašta. Danas ona pre svega imaju značenje određenih oblasti neba. Na nebu postoji ukupno 88 sazvezđa (mi vidimo 69). Ova savramena podela neba vodi poreklo iz 150-te godine naše ere kada je grčki astronom Ptolomej, u svojoj knjizi Almagest, objavio spisak od 48 sazvezdja. U to vreme sazvežđa su smatrana za zvezdane šare, bez definisanih granica među njima. Mnoga od ovih zvezdanih figura, a posebno dvanaest zodijačkih sazvežđa, su se pominjala još 2000 godina pre naše ere u starom Vavilonu. Dakle, sazvežđeili konstelacija zvezdaje deo zvezdanog neba u kojem grupa zvezda bliskih jedna drugoj zajedno obrazuju neki imaginaran lik kad se međusobno spoje zamišljenim linijama.

SAZVEŽĐA

ZVIJEZDE su nebeska tijela koja zrače sopstvenom svjetlošću. Zvezda je telo loptastog oblika koje se sastoji od vodonika I helijuma. Najbliža zvezda Zemlji je Sunce, izvor svetlosti, toplote i života za našu planetu. Temperatura na površini iznosi oko 1600⁰C. Površina Sunca se stalno menja. Na pojedinim mestima, usijani gasovi u vidu vodoskoka izbijaju kao plameni pramenovi, koji se nazivaju protuberance. Sunčeve pege se javljaju u središnjem pojasu Sunca, a vide se kao tamne mrlje. Temperatura im je niža od ostale površine Sunca. Javljaju se periodično, menjaju se, raspadaju i iščezavaju.

Ostale zvezde se vide samo tokom noći, kao sjajne tačke na nebu koje trepere usled efekta Zemljine atmosfere. U svakodnevnom govoru pod pojmom zvezde se ponekad smatraju i vidljive planete , pa čak i neke komete i meteore. Procenjuje se da u našoj Galaksiji ima oko 200 milijardi zvezda.

PLANETE su nebeska tela, loptastog oblika koja se kreću eliptičnim putanjama oko zvezda. Za razliku od zvezda, planete nemaju vlastiti izvor energije.

PLANETA

Planete u Sunčevom sistemu su: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Patuljaste planete Sunčevog sistema su: Pluton i Ksenon. Planete u Sunčevom sistemu podeljeni su u kategorije prema sastavu. Dele se na unutrašnje (Merkur, Venera, Zemlja i Mars) izgrađene od stena (nalaze se bliže Suncu) i spoljašnje (Jupiter, Saturn, Uran i Neptun) koje su gasovite.

SUNČEV SISTEM

SATELITI su loptasta vasionska tela koja se kreću oko planeta. Postoje prirodni i veštački sateliti (telekomunikacioni, meteorološki, astronomski, navigacioni, vojni...).

Mesec (lat. Luna) je jedini Zemljin prirodni satelit i ujedno najbliže nebesko telo, udaljeno u proseku 384.400 km, tako da svetlost s Meseca na Zemlju stiže za 1,25 sekunde. Mesec se kreće oko Zemlje po eliptičnoj stazi srednjom brzinom od 1,02 km/s. Mesec je čvrsto nebesko telo prečnika 3473,3 km, i po površini je 14 puta, po obimu 50 puta, manje od Zemlje. Svetlost dobija od Sunca, tj. odbija sunčevu svetlost, pa ga zato i vidimo. Oko svoje ose se obrne za 27 dana, 7 sati i 11,5 sekundi. Zbog stalnog menjanja položaja prema Suncu i Zemlji različito je osvetljen, pa se sa Zemlje mogu uočiti različite faze, od kojih četiri su karakteristične:

      - Mladi mesec (Mesec nevidljiv, osim za vreme pomračenja Sunca

      - Prva četvrt (Mesec vidljiv uveče, i zalazi u ponoć

      - Pun Mesec (Mesec vidljiv celu noć)

      - Poslednja četvrt (Mesec izlazi u ponoć i vidljiv do izlaska Sunca)

ROTACIJA MESECA

Pomračenje Meseca nastaje kada se Zemlja nađe direktno između Sunca i Meseca. Ona zaklanja sunčeve zrake i baca senku na Mesec. Kako Mesec zalazi sve dublje u Zemljinu senku, on menja boju od sive do narandžaste ili tamnocrvene. Mesec poprima novu boju, zato što indirektni sunčevi zraci, ipak, prolaze kroz Zemljinu atmosferu i obasjavaju ga.

POMRAČENJE MESECA

Pomračenje Sunca je pojava koja se dešava kada Sunce baca Mesečevu senku na površinu planete Zemlje, što se može dogoditi samo kada se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca.

PMRAČENJE SUNCA

PLANETOIDI ILI ASTEROIDI su mala čvrsta tela u planetarnim sistemima. U poređenju sa planetama, manji su i najčešće nepravilnog oblika. Većina asteroida u Sunčevom sistemu nalazi se u asteriodnom pojasu između Marsa i Jupitera. Do sada ih je otkriveno preko 170.000, a preko 11.000 ih je dobilo vlastita imena, pored kataloškog broja. Procenjuje se da bi ih u našem sistemu moglo biti nekoliko miliona.

ASTEROID

KOMETE su nebeska tela koje se nalaze u putanji oko Sunca. Komete (u narodu poznate kao zvezde repatice) se sastoje od prašine, smrznutih gasova, kamenja i leda. Orbite kometa se stalno menjaju: originalno su bile u spoljnom Sunčevom sistemu i sklone su poremećajima prilikom bliskih prolazaka pored velikih planeta. Neke od njih prilaze blizu Suncu i isparavaju, dok neke bivaju zauvek izbačene iz njega. Karakteriše ih iznenadna pojava na nebu i rep koji višestruko nadmašuje dimenzije samog jezgra komete. Najpoznatija kometa je Halejeva kometa, koja pored nas prođe svakih 76 godina.

KOMETA

METEORI su mala tamna nebeska tela koja slobodno putuju kroz svemir velikim brzinama, a pri dodiru sa Zemljinom atmosferom na kratko vreme postaju vidljivi, svetle, a zatim se gase (tzv.zvezde padalice). Različitog su oblika i veličine: od zrna peska, pa do nekoliko kilometara u prečniku. Kada padnu na Zemlju nazivaju se meteorirti. 

ZVIJEZDE PADALICE

tales iz mileta

Tales je živeo oko 600 god. p.n.e. Rođen je u Miletu, gradu na obali Male Azije koje su naseljavali Jonjani (grčko pleme) i koje je, dugo posle Talesa bilo sedište ondašnje nauke, pre svega matematike.

Bavio se trgovinom, politikom, filozofijom, matematikom, astronomijom, tehnikom…

Još kao mlad pokazivao je veliko znanje. U njegovoj kući su se sastajali poznati trgovci, ali i ljudi koji su se interesovali za nauku. Vremenom se zainteresovao za egipatsku nauku i krenuo u Egipat. Od egipatskih sveštenika učio je geometriju, a od vavilonskih astronomiju. Vratio se u domovinu mnogo godina kasnije i organizovao svoju školu.

Smatra se “prvim grčkim naučnikom”, i s pravom zauzima mesto među sedmoricom mudraca. “Sedmorica mudraca” ili “sedam filozofa” kako su ih zvali u to vreme, bili su ljudi koje su i buduće generacije duboko cenile zbog njihove izuzetne mudrosti (u to vreme i dugo posle toga, nije postojala nikakva jasna granica između nauke i filozofije).

Jedno od prvih Talesovih otkrića iz fizike je to što je uspeo da predvidi pomračenje Sunca. Ušao je i u istoriju matematike teoremom koja i danas nosi njegovo ime.

Tales iz Mileta prvi je izveo niz eksperimenata u kojima je dolazio do pojave elektriciteta. On je primetio neka neobična svojstva ćilibara koji, ako se protrlja krznom, može da privlači lake predmete (perje, dlake, papiriće) i da proizvodi sitne iskrice. Iz tog perioda potiče i pojam elektron (ćilibar, jantar na grčkom znači elektron).

Tales iz Mileta tek počinje “bajku o elektricitetu” koja će biti nastavljana vekovima kasnije.