Zanimljivosti iz fizike: јул 2014

Inercija ili tromost je jedna od osnovnih osobina svih tela u svemiru koje imaju masu, tj. masa je mera inertnosti fizičkih tela. To se svojstvo manifestuje kao protivljenje tela promeni stanja svoga kretanja, što je opisano Prvim Njutnovim zakonom (zakonom inercije).

DOK SPAVAM… TEZIM DA TO STANJE ZADRŽIM…. POTREBNA JE NEKA SILA DA ME NATERA DA TO STANJE PROMENIM…..

http://www.youtube.com/watch?v=kRskotnQizY

Prvi Njutnov zakon: svako telo (materijalna tačka) ostaje u stanju mirovanja ili ravnomerno pravolinijskog kretanja (v=const) sve dotle dok ga delovanje drugih tela ne natera da promeni to stanje. Stremljenje tela da zadrži stanje mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja naziva se inertnost. Upravo zato se prvi Njutnov zakon naziva zakon inercije.

U osnovi, to znači da bi se telu promenio intenzitet, pravac ili smer brzine, na to telo mora delovati sila. Uočimo da za promenu smera kretanja nije potrebna i promena intenziteta brzine.

Svako telo se suprotstavlja promeni svog stanja mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja. Ta osobina tela zove se inertnost.

POGLEDAJTE JEDAN OGLED VEZAN ZA INERCIJU

http://www.youtube.com/watch?v=STQRUzalH2M

Masa je osnovna osobina materije. Njena definicija je intuitivno vezana za meru materije. Iako često mešana sa težinom, masa je osobina koja je nezavisna od položaja. Masa i težine su uzročno-posledično povezane, težina je sila, posledica postojanja mase kao uzroka gravitacije.Jedinica za masu je kilogram (1 kg), a obelezava se sa m.Manja jedinica – gram (1 g)1 g = 0,001 kgVeća jedinica – tona (1 t)1 t = 1000 kg

Gustina je po definiciji odnos mase i zapremine nekog tela.

${\rho}={m \over V}$

U ovoj formuli (ro) označava gustinu, m označava masu tela, a V njegovu zapreminu. Dimenzije gustine su : kg/m3).

Težina je sila kojom telo, usled gravitacionog dejstva, deluje na nepokretni oslonac ili zateže nit o koju je obešeno.

Težina tela je jednaka gravitacionoj sili koja na njega deluje i njen intenzitet tada je jednak proizvodu mase tela i ubrzanja zemljine teže:

$\vec{Q}=m\cdot\vec{g}$

gde Q označava težinu, umesto uobičajene oznake F za silu, dok je m masa, a g ubrzanje zemljine teže. Težina je sila, vektorska veličina, koja ima isti pravac i smer kao i ubrzanje zemljine teže.

Munja elektricitet, teleskop, "Rat struja",...

MUNJA

Oblaci su sastavljeni od vodenih kapljica i ledenih kristala. U samom oblaku, mali kristali se trljalju jedni o druge. Vodene kapljice u oblaku se sudaraju sa kapljicama vodene pare koje stižu sa zemlje. I kapljice kiše koje padaju, sudaraju se sa mnogo sitnijim česticama vodene pare.

Sva ta sudaranja i dodirivanja kapljica iz oblaka i vodene pare dovode do električnog punjenja oblaka. Donji deo oblaka naelektriše se negativno, a gornji pozitivno.

Za to vreme Zemlja se pozitivno naelektriše.

Svetlost koju vidimo kao munju (grom) je električno pražnjenje između oblaka i zemlje. Da bi ona nastala, potrebno je da električna staza stigne do tla i pronađe mesto za “uzemljenje”. Kad se to dogoti, sevne munja.

Obično dolazi do negativnog električnog pražnjenja između oblaka i zemlje. U tom slučaju, donji deo oblaka naelektrisan je negativno (-), a zemlja pozitivno (+).

Električno pražnjenje u samom oblaku i između oblaka je najčešći vid električnog pražnjenja. Ovo pražnjenje iz oblaka ne dopire do zemlje, već samo vidimo munju, koja izgleda kao “traka” koja na trenutak poveže dva oblaka.

Mnogo ređe dolazi do pozitivnog električnog pražnjenja, kada je donji deo oblaka naelektrisan pozitivno (+), a zemlja negativno (-).

ISTORIJSKI SUKOB IZMEĐU

NIKOLE TESLE I TOMASA

EDISONA - ZABILJEŽEN KAO

ČUVENI "RAT STRUJA"

Tomas Edison i Nikola Tesla bili su, bez sumnje, veliki izumitelji, svaki od njih maestralan u svom polju. Jedina sporna stvar u vezi sa ovom tvrdnjom je zapravo nedoumica oko toga ko je, od dvojice velikih ljudi, bio bolji u svom poslu i ko je dublje izmenio način na koji čovečanstvo živi. Ovakva dilema bi se, svakako, mogla izbeći ukoliko bi se Edison posmatrao iz perspektive biznismena, a Tesla gledao očima nauke. Međutim, ono što je izazvalo sukob dva velikana bila je upravo Edisonova velika potreba da ostane kredibilan izumitelj i stavi se u kategoriju naučnih genija, poput Tesle, bez ikakve indicije da će se zadovoljiti slavom i uspehom u poslovnom svetu.

Ipak, koji je razlog istorijskoj netrpeljivosti između dva velika čoveka i isto tako pasionirane podele među njihovim obožavaocima?

Rat struja

Kada je Tesla 1884. godine doputovao u Ameriku, spreman da pokaže svetu svoje ideje i pronađe finansijere za svoje projekte, postao je upravo Edisonov pomoćnik. Nakon što se pokazao kao izuzetan stručnjak i nakon što je uspešno rešio mnoge probleme u kojima se firma nalazila, Tesla je od Edisona dobio veoma primamljivu ponudu. Naime, Edison mu je ponudio 50.000 dolara, što je ekvivalent današnjem milionu, za kompletnu rekonstrukciju i redizajn generatora za jednosmernu struju.

Ovako velikodušna ponuda jeste izazvala određenu skepsu, imajući u vidu da je Edisonova kompanija bila poznata po škrtosti, ali Tesla je ipak počeo da obavlja posao najbolje što je mogao. Godinu dana kasnije, nakon uspešno obavljenog posla koji je kompaniji doneo prosperitet, Tesla je zatražio obećani novac. Edison mu je na to odgovorio: “Tesla, Vi ne razumete američki smisao za humor.” Kao alternativu, ponudio mu je povećenje nedeljne plate za 10 dolara. Tesla je momentalno dao otkaz.

Nekoliko godina kasnije, Tesla je predložio sopstveni koncept, naizmeničnu struju, kao neuporedivo praktičniju, čistiju, bezbedniju i isplativiju opciju nacije u rešavanju problema elektrike. Umeo je svoj stav da argumentuje i demonstrira na način koji mu je doneo sopstvenog finansijera, čuvenog Džordža Vestinghausa, sa čijom je pomoći i podrškom dobio priliku da testira naizmeničnu struju na impresivnim Nijagarinim vodopadima. Dokazano je da je Teslina struja superiorna u odnosu na Edisonov izum, što je Edisona primoralo da se okrene brutalnim i neetičkim sredstvima ne bi li omalovažio i osujetio senzacionalni uspeh novootkrivene struje.

Otpočeo je “Rat struja”. Ovo je uključilo čak i javna pogubljenja životinja od strane Edisona, gde je pokušavao da uveri narod da je naizmenična struja opasna po život i izuzetno nebezbedna. Najpoznatiji primer Edisonove kampanje bilo je pogubljenje jednog cirkuskog slona Teslinom strujom radi ilustracije njenih, navodno, nekontrolisanih osobina. Edison je uspeo da izlobira i isprovocira konstruisanje prve električne stolice, ne bi li ponovo pokušao da dokaže koliko je naizmenična struja opasna po život, pa je po prvi put u Americi smrtna kazna izvršena upravo na ovaj način.

Dve ambicije

Tomas Edison je, osim kovanice o “1% talenta i 99% rada”, tvorac mnogih stvari koje svakodnevno koristimo ni ne razmišljajući o njihovom nastanku. Neke od njih su izdržljiva i trajna sijalica, mehanički fonograf – preteča gramofona, filmska kamera, baterija, kao i motori na jednosmernu struju. Edison je bio vrhunski biznismen, čovek koji je imao talenat da prepozna i iskoristi apsolutno svaku poslovnu priliku koja bi se ukazala, ponosni vlasnik “šestog čula” u poslovnom svetu, osoba velike harizme, patološke ambicije i epske upornosti. Njegova plodna karijera za njim je ostavila 1.093 američka patenta koja glase na njegovo ime, veliko bogatstvo i istorijsko ime. Između ostalog, Edison je bio poznat i po svojoj okrutnosti u nameri da se izbori i sačuva reputaciju za sebe i svoje izume.

S druge strane, Nikola Tesla je bio ono što bi današnji stereotipi opisali kao “ludog naučnika”. Teslini izumi bili su onoliko ingeniozni koliko je velika bila Edisonova ambicija, a ono što je njegovu zaostavštinu konačno osudilo na komercijalni neuspeh, bila je činjenica da je Teslino vizionarstvo otišlo suviše daleko ispred vremena u kom je živeo, tehnologije kojom je raspolagao i evolucijom svesti društva koje ga je okruživalo. Teslina najveća tekovina svakako je naizmenična struja, koju je usavršio i komercijalizovao. Pored motora na naizmeničnu struju, otac je i mnogih drugih izuma, poput indukcionog motora, bežičnog prenosa električne energije, radia, gromobrana, obrtnog magnetnog polja. Mada je i sam bio veoma poznat i cenjen naučnik, njegova popularnost temeljila se na spektakularnim nastupima u kojima je, kroz eksperimente koje je izvodio, pokušavao da demonstrira inventivnost i impresivnost svojih otkrića. Novac koji je zarađivao, davao je i trošio na izvanredno skupu opremu za svoja dalja istraživanja, pa je, u 87-oj godini života, umro u velikom siromaštvu i velikim dugovima, usamljen, u njujorškom hotelu “Njujorker”.

Tomas Edison je, tokom svoje karijere, imao praksu otkupljivanja tuđih patenata i objavljivanja istih pod sopstvenim imenom. I ako je i danas najpoznatiji po otkriću sijalice, to, zapravo, nije potpuno tačno i mogu mu se odati zasluge jedino za patentiranje sijalice koja je dovoljno izdržljiva za dužu upotrebu, ali nikako za originalni koncept. Sijalicu je izumeo Džozef Svon, koji ju je ugrađivao u engleske domove godinama pre nego što ju je Edison proglasio svojim izumom. Kada je Svon konačno tužio Edisona i dobio spor, Edison je bio prinuđen da Svona proglasi partnerom i novcem izgladi čitavu aferu. Ovaj istorijski primer vremenom je postao simbol nepoverljivosti ka Edisonovoj izumiteljskoj kredibilnosti i samo je ustoličio opšti stav o tome da je, među Edisonovim izumima, ogroman broj kupljenih ili ukradenih patenata.

Ipak, bez obzira na uticaj koji je Edison imao i ostrašćenu kampanju koju je vodio, vreme je donelo pobedu Tesli u čuvenom, istorijskom “Ratu Struja” koji je vodio sa svojim takmacom. Naizmenična struja je postala standard u Americi, što je primoralo Edisonu kompaniju, Dženeral Elektrik, da počne masivno da ulaže upravo u ovu inovaciju. Edison je napokon ostao ućutkan pred upravnim odborom kompanije koji nije ostao slep pred jasnom budućnošću naizmenične struje. Vremenom je ova uticajna kompanija sustigla Teslinog finansijera, Vestinghausa, i udobno se smestila na vodećem mestu u ovoj oblasti, ostavši tu do danas.

TELESKOP

Kada je Italijan Galileo Galilej bio dečak, njegovi roditelji nisu znali da li će, kada odraste, postati muzičar umetnik ili naučnik, jer je za sve bio obdaren. Bio je veoma ljubopitljiv.

Uvek je želeo da zna odgovore na pitanja kako i zašto. Kasnije je postao jedan od velikih Svetskih naučnika.
Galilej je bio profesor matematike na Univerzitetu u Padovi, 1609, kada je čuo o izvanrednom pronalasku u Holandiji. To je bila cev sa dva sočiva, a kada bi se kroz nju gledalo predmeti su se činili bliži i veći. Galilej nije video ni jedan od tih instrumenata, ali je odmah o tome razmišljao i napravio je jedan za sebe. Posmatrani predmeti izgledali su tri puta bliže.

Ovaj pronalazak nazvan je TELESKOP, po Grčkim recima koje u prevodu znače daleko i gledati. Galilej je uložio mnogo vremena da konstruiše jači teleskop. Naučio je kako se brusi i glača staklo da bi se dobilo sočivo. Radio je naporno sve dok nije napravio teleskop koji je uveličavao osam, a kasnije i 33 puta.

Vlada je Galileja bogato nagradila za rad, a njegov snažan TELESKOP prodavao se širom Evrope. On ga je koristio za proučavanje nebeskog svoda. Tako je otkrio planine na Mesecu, mrlje na Suncu, Jupiterove satelite i utvrdio da se Mlečni Put sastoji od miliona zvezda.

ELEKTRICITET

Od davnina čovek je bio svestan postojanja elektriciteta. Tek pre 150 godina otkriveno je kako se elektricitet može koristiti. Prvo značajno otkriće vezano je za Italijanskog naučnika Aleksandra Voktu. On je 1800-te godine napravio baterije koje su proizvodile elektricitet. Međutim najznačajniji pronalasci pripadaju Engleskom naučniku Majklu Faradeju.

20 godina Faradej je proučavao radove svijih prethodnika i vršio eksperimente iz oblasti elektriciteta te je 1831. godine aparatom, sastavljenom od magneta, bakarnog diska i žice proizveo ili indukovao električnu stuju. To je značilo da se po želji mogla proizvoditi ova tajanstvena sila.

Vasiona i vasionska tijela

VASIONA I VASIONSKA TELA
VASIONA

Vasiona je ono što postoji oko nas: nebeski prostor, zvezde, planete. To je ceo svet. Granice vasione su nama nepoznate, ona je za nas beskrajna.
Smatra se vasiona nije ničim ograničena i da se galaksije, zvezde i planetarni sistemi koji je sačinjavaju kreću u svim pravcima i stalno zauzimaju drugi prostor.
Ni pomoću najsavremenijih teleskopa vasiona se ne može do kraja videti. Pa ipak, kroz teleskope mi smo sa Zemlje videli svetlost zvezde koja je prešla put od dve milijarde svetlosnih godina dok je stigla dovde. Znači mi ne znamo da li te zvezde stvarno postoje u ovom trenutku, iako smo sigurni da su postojale pre dve miliarde svetlosnih godina.

SVEMIR I GALAKSIJA

Svemir obuhvata sve što postoji - ne samo našu planetu Zemlju i sve što se nalazi na njoj, već i sve druge planete, zvezde i galaksije, kao i prostor između njih. Sunce, centar našeg Sunčevog sistema, samo je jedna od 100 milijardi zvezda u našoj galaksiji (ili skupini zvezda) koju nazivamo Mlečni put. Astronomi procenjuju da postoji još oko 100 milijardi drugih galaksija u svemiru. Većina naučnika veruje da je svemir nastao pre oko 15 milijardi godina u eksploziji ogromnih razmera koja se naziva Veliki prasak (Big Beng). Oni takođe veruju da se svemir neprestano širi.

Svemir i njegovi elementi - razne galaksije, među njima naša galaksija Mlečni put, unutar Mlečnog puta Sunčev sistem i unutar njega naša planeta Zemlja
Galaksije su velike skupine zvezda koje se međusobno "drže" na okupu zahvaljujući gravitacionoj sili centra galaksije.Galaksije nastaju iz ogromnih, rotirajućih oblaka gasova koji su nastali nakon nastanka svemira. Astronomi procenjuju da postoji oko 100 milijardi galaksija u svemiru, od kojih svaka obuhvata oko 100 milijardi zvezda. Galaksije su veoma prostrane - potrebne su hiljade svetlosnih godina da svetlost prevali put od zvezde na jednom kraju galaksije do zvezde na drugom kraju galaksije.

GALAKSIJA

Sunce i naša Zemlja pripadaju grupi zvezda i planeta koja se naziva galaksija. Daleko u nebeskom prostranstvu postoje i druge grupe zvezda i planeta. Neke od tih ogromnih udaljenih galaksija mi ne vidimo.
Vasiona je puna galaksija, od kojih su neke udaljene od našeg Sunčevog sistema i više od milijardu svetlosnih godina. One su većinom ogromne ako se uporede sa „malom“ galaksijom gde se mi nalazimo. Naša galaksija se zove Mlečni Put (ili Kumova Slama), sastoji se od najmanje sto milijardi zvezda i planeta. Prečnik naše galaksije iznosi 100.000 svetlosnih godina, a Sunce je više od 30.000 svetlosnih godina udaljeno od središta galaksije. Teško je i zamisliti takve razdaljine.

POSTOJANJE PLANETA

Pet planeta - Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn, krajem aprila 2002. godine pojaviće se na istom delu neba - ovakav prizor videćemo ponovo tek za oko sto godina. Iako je ovakvo "postrojavanje" planeta Sunčevog sistema veoma retko, ono će biti vidljivo golim okom oko 20. aprila, a planete će se najviše približiti jedne drugima oko 04. maja.
"Ovo je prilika da golim okom istovremeno vidite svih 5 planeta u istom području neba, a to se ne događa tako često. Na sličan ponovni susret planeta treba čekati bar 50 do 100 godina", poručuju iz opservatorija širom sveta. Iz velikog dela nastanjenih predela Zemlje "nebeska parada" biće vidljiva ako dopuste vremenske prilike, s tim da će na krajnjem jugu i severu Zemlje za posmatranje biti neophodan manji dogled ili teleskop, a Merkur će biti vrlo teško zapaziti.
Srodno postrojavanje ovih pet planeta i Meseca zbilo se 05.05.2000., kada su neki predviđali teške kataklizme na Zemlji, no ništa strašno se nije dogodilo. Tada se ova višeplanetarna konjunkcija dogodila na suprotnoj strani Sunca, tako da je svetlost naše zvezde onemogućila posmatranje ovog astronomskog događaja sa Zemlje. Ovog puta, međutim, većina Zemljana će imati dobar pogled na nebeske prilike. Merkur, Venera, Mars, i Saturn biće grupisani u rasponu od 10 stepeni, a Jupiter će se nalaziti nešto iznad njih na nebu, ali ipak prilično blizu. Planete će se "rastati" oko 12. maja, tako što će najpre Merkur bivati sve manje vidljiv.

VELIKI PRASAK

Većina naučnika veruje da je svemir nastao pre oko 15 milijardi godina u eksploziji nezamislivih razmera nazvanoj "veliki prasak" (big bang). Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi šta se tada dogodilo, ali se smatra da je svemir nastao iz tada novonastalog, zbijenog oblaka gasa nemerljivo visoke temperature. Novoformirani svemir počeo je da se širi ogromnom brzinom i tada su stvorene i prve, sitne čestice materije. Tokom miliona godina ova materija se nakupljala i uvećavala formirajući postepeno prve galaksije.

Mogući izgled "velikog praska"
Naučnici su tek nedavno dobili i dokaz ove teorije. Naime, astronomi su još odavno otkrili slabe radio-signale koje oni zovu "zračenje iz prošlosti" i koje smatraju oblicima energije koji su ostali nakon "velikog praska", a što je i ukazalo na moguću tačnost ove teorije. Međutim, tek 1992. godine, satelit namenjen izučavanju ovih oblika energije u svemiru, otkrio je sićušne prekide u normalno kontinuelnom signalu ovog zračenja, što je naučnicima konačno dalo i prave dokaze da je ova teorija o nastanku svemira zaista tačna.

VASIONA

VASIONA je beskonačno veliki prostor koji nas okružuje i u kome se nalazi bezbroj nebeskih tela. Ona se još nazivasvemir, a stari Grci su ovom beskonačnom prostoru dali ime kosmos, što znači red ili poredak

Vasionu čine:

GALAKSIJE su masivni skupovi zvezda. One su međusobno povezane gravitacijom i kao takve čine skup ili galaktičko jato, koja zajedno mogu formirati i superjato. Galaksije se dele na tri glavna tipa: eliptične, spiralne, i neregularne.

SPIRALNA GALAKSIJA

SAZVEŽĐA. U prošlosti pojam sazvežđa je bio vezivan za zvezdane figure onako kako ih je nekada davno videla čovečija mašta. Danas ona pre svega imaju značenje određenih oblasti neba. Na nebu postoji ukupno 88 sazvezđa (mi vidimo 69). Ova savramena podela neba vodi poreklo iz 150-te godine naše ere kada je grčki astronom Ptolomej, u svojoj knjizi Almagest, objavio spisak od 48 sazvezdja. U to vreme sazvežđa su smatrana za zvezdane šare, bez definisanih granica među njima. Mnoga od ovih zvezdanih figura, a posebno dvanaest zodijačkih sazvežđa, su se pominjala još 2000 godina pre naše ere u starom Vavilonu. Dakle, sazvežđeili konstelacija zvezdaje deo zvezdanog neba u kojem grupa zvezda bliskih jedna drugoj zajedno obrazuju neki imaginaran lik kad se međusobno spoje zamišljenim linijama.

SAZVEŽĐA

ZVIJEZDE su nebeska tijela koja zrače sopstvenom svjetlošću. Zvezda je telo loptastog oblika koje se sastoji od vodonika I helijuma. Najbliža zvezda Zemlji je Sunce, izvor svetlosti, toplote i života za našu planetu. Temperatura na površini iznosi oko 1600⁰C. Površina Sunca se stalno menja. Na pojedinim mestima, usijani gasovi u vidu vodoskoka izbijaju kao plameni pramenovi, koji se nazivaju protuberance. Sunčeve pege se javljaju u središnjem pojasu Sunca, a vide se kao tamne mrlje. Temperatura im je niža od ostale površine Sunca. Javljaju se periodično, menjaju se, raspadaju i iščezavaju.

Ostale zvezde se vide samo tokom noći, kao sjajne tačke na nebu koje trepere usled efekta Zemljine atmosfere. U svakodnevnom govoru pod pojmom zvezde se ponekad smatraju i vidljive planete , pa čak i neke komete i meteore. Procenjuje se da u našoj Galaksiji ima oko 200 milijardi zvezda.

PLANETE su nebeska tela, loptastog oblika koja se kreću eliptičnim putanjama oko zvezda. Za razliku od zvezda, planete nemaju vlastiti izvor energije.

PLANETA

Planete u Sunčevom sistemu su: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Patuljaste planete Sunčevog sistema su: Pluton i Ksenon. Planete u Sunčevom sistemu podeljeni su u kategorije prema sastavu. Dele se na unutrašnje (Merkur, Venera, Zemlja i Mars) izgrađene od stena (nalaze se bliže Suncu) i spoljašnje (Jupiter, Saturn, Uran i Neptun) koje su gasovite.

SUNČEV SISTEM

SATELITI su loptasta vasionska tela koja se kreću oko planeta. Postoje prirodni i veštački sateliti (telekomunikacioni, meteorološki, astronomski, navigacioni, vojni...).

Mesec (lat. Luna) je jedini Zemljin prirodni satelit i ujedno najbliže nebesko telo, udaljeno u proseku 384.400 km, tako da svetlost s Meseca na Zemlju stiže za 1,25 sekunde. Mesec se kreće oko Zemlje po eliptičnoj stazi srednjom brzinom od 1,02 km/s. Mesec je čvrsto nebesko telo prečnika 3473,3 km, i po površini je 14 puta, po obimu 50 puta, manje od Zemlje. Svetlost dobija od Sunca, tj. odbija sunčevu svetlost, pa ga zato i vidimo. Oko svoje ose se obrne za 27 dana, 7 sati i 11,5 sekundi. Zbog stalnog menjanja položaja prema Suncu i Zemlji različito je osvetljen, pa se sa Zemlje mogu uočiti različite faze, od kojih četiri su karakteristične:

- Mladi mesec (Mesec nevidljiv, osim za vreme pomračenja Sunca

- Prva četvrt (Mesec vidljiv uveče, i zalazi u ponoć

- Pun Mesec (Mesec vidljiv celu noć)

- Poslednja četvrt (Mesec izlazi u ponoć i vidljiv do izlaska Sunca)

ROTACIJA MESECA

Pomračenje Meseca nastaje kada se Zemlja nađe direktno između Sunca i Meseca. Ona zaklanja sunčeve zrake i baca senku na Mesec. Kako Mesec zalazi sve dublje u Zemljinu senku, on menja boju od sive do narandžaste ili tamnocrvene. Mesec poprima novu boju, zato što indirektni sunčevi zraci, ipak, prolaze kroz Zemljinu atmosferu i obasjavaju ga.

POMRAČENJE MESECA

Pomračenje Sunca je pojava koja se dešava kada Sunce baca Mesečevu senku na površinu planete Zemlje, što se može dogoditi samo kada se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca.

PMRAČENJE SUNCA

PLANETOIDI ILI ASTEROIDI su mala čvrsta tela u planetarnim sistemima. U poređenju sa planetama, manji su i najčešće nepravilnog oblika. Većina asteroida u Sunčevom sistemu nalazi se u asteriodnom pojasu između Marsa i Jupitera. Do sada ih je otkriveno preko 170.000, a preko 11.000 ih je dobilo vlastita imena, pored kataloškog broja. Procenjuje se da bi ih u našem sistemu moglo biti nekoliko miliona.

ASTEROID

KOMETE su nebeska tela koje se nalaze u putanji oko Sunca. Komete (u narodu poznate kao zvezde repatice) se sastoje od prašine, smrznutih gasova, kamenja i leda. Orbite kometa se stalno menjaju: originalno su bile u spoljnom Sunčevom sistemu i sklone su poremećajima prilikom bliskih prolazaka pored velikih planeta. Neke od njih prilaze blizu Suncu i isparavaju, dok neke bivaju zauvek izbačene iz njega. Karakteriše ih iznenadna pojava na nebu i rep koji višestruko nadmašuje dimenzije samog jezgra komete. Najpoznatija kometa je Halejeva kometa, koja pored nas prođe svakih 76 godina.

KOMETA

METEORI su mala tamna nebeska tela koja slobodno putuju kroz svemir velikim brzinama, a pri dodiru sa Zemljinom atmosferom na kratko vreme postaju vidljivi, svetle, a zatim se gase (tzv.zvezde padalice). Različitog su oblika i veličine: od zrna peska, pa do nekoliko kilometara u prečniku. Kada padnu na Zemlju nazivaju se meteorirti.

ZVIJEZDE PADALICE

tales iz mileta

Tales je živeo oko 600 god. p.n.e. Rođen je u Miletu, gradu na obali Male Azije koje su naseljavali Jonjani (grčko pleme) i koje je, dugo posle Talesa bilo sedište ondašnje nauke, pre svega matematike.

Bavio se trgovinom, politikom, filozofijom, matematikom, astronomijom, tehnikom…

Još kao mlad pokazivao je veliko znanje. U njegovoj kući su se sastajali poznati trgovci, ali i ljudi koji su se interesovali za nauku. Vremenom se zainteresovao za egipatsku nauku i krenuo u Egipat. Od egipatskih sveštenika učio je geometriju, a od vavilonskih astronomiju. Vratio se u domovinu mnogo godina kasnije i organizovao svoju školu.

Smatra se “prvim grčkim naučnikom”, i s pravom zauzima mesto među sedmoricom mudraca. “Sedmorica mudraca” ili “sedam filozofa” kako su ih zvali u to vreme, bili su ljudi koje su i buduće generacije duboko cenile zbog njihove izuzetne mudrosti (u to vreme i dugo posle toga, nije postojala nikakva jasna granica između nauke i filozofije).

Jedno od prvih Talesovih otkrića iz fizike je to što je uspeo da predvidi pomračenje Sunca. Ušao je i u istoriju matematike teoremom koja i danas nosi njegovo ime.

Tales iz Mileta prvi je izveo niz eksperimenata u kojima je dolazio do pojave elektriciteta. On je primetio neka neobična svojstva ćilibara koji, ako se protrlja krznom, može da privlači lake predmete (perje, dlake, papiriće) i da proizvodi sitne iskrice. Iz tog perioda potiče i pojam elektron (ćilibar, jantar na grčkom znači elektron).

Tales iz Mileta tek počinje “bajku o elektricitetu” koja će biti nastavljana vekovima kasnije.

Zanimljivosti iz fizike

prof. Marija Perović Bogićević

Претражи овај блог

Популарни постови

Архива чланака

Пратиоци

Prevedi blog

среда, 30. јул 2014.

Materija i energija

Svijet nauke

Čokolada i merenje brzine svetlosti

Higs je otkriven, ali ko je uopšte taj Higs?

Nuklearna elektrana Černobil – 25 godina kasnije

Ervin Šredinger i najpoznatija mačka

Zašto je nebo plavo?

Apsorpcija svetlosti

Naše telo – provodnik

Veličine i jedinice

Dve granice Kosmosa

Promene magnetnog polja Zemlje

Avion tokom probijanja zvučnog zida

Temperaturne skale

Balansirajući brod

Nova generacija vetroelektrana

Molekuli nastaju od atoma

Atmosfera na Mesecu

Krater nastao eksplozijom termonuklearne bombe

Masa i gustina