Može li čovjek slobodnim padom da probije zvučni zid?

Može li čovek slobodnim padom da probije zvučni zid?

Felix Baumgartner je rođen  20. aprila  1969. godine. On je austrijanac, poznat po tome što je 12.oktobra  2012. skočio sa visine od  39 km  i dostigao brzinu od  1342 km/h, tj. 1,24 maha.

Slobodan pad je trajao 7 minuta, sve do otvaranja padobrana.  Dostigao je brzinu  1342 km/h.   Pri toj brzini je probio zvučni zid (1.224 km/h).  Ukupno trajanje skoka do dodira sa Zemljom je bilo 9,09 minuta.

PROBIJANjE ZVUČNOG ZIDA

Zvuk nastaje prenošenjem poremećaja kroz sredinu, pa prema tome što je sredina gušća, to je brzina zvuka kroz nju veća.  Zato je svemir potpuno tih, jer nema čestica koje bi prenele zvuk.  Avion može leteti brzinom manjom od brzine zvuka. Ispred  aviona se stvaraju talasi, koji nastaju nagomilavanjem čestica vazduha pri kretanju aviona. Ovi talasi imaju brzinu zvuka, i u ovom slučaju su brži od aviona.  Avion može leteti istom brzinom kao što je brzina zvuka. Tada se avion i zvučni talas kreću istom brzinom. To je brzina od 1 maha. Kažemo da tada avion „prolazi kroz zvučni zid“.   Ako brzina aviona postane veća od brzine zvuka, tada počnu da se pred njim nagomilavaju čestice vazduha, koje se cepaju kao talasi pred kljunom broda, pa se u tom trenutku čuje na zemlji  snažan prasak, kao eksplozija.  Vibracije potresaju avion dok brzina ne postane veća od brzine zvuka.

napisala Katarina Pribaković, VIII razred,  OŠ „Vasa Pelagić“  

KAKO JE FELIKS PROBIO ZVUČNI ZID?

Pored zagrevanja skafandera usled trenja kroz atmosferu, značajnih promena pritisaka i njihovog usklađivanja  u  kapsuli i skafanderu, veliko pitanje je bilo i kako će skakač proći u trenutku kada dostigne brzinu zvuka. Kako je ubrzanje u slobodnom padu svakog tela 9,81 m/s2, u ovom slučaju dovoljno veliko, Baumgartner se  u zanemarljivo kratkom vremenu kretao tom fatalnom brzinom zvuka.

Problem koji je imala celokupna svetska aeronautička pamet i avionska industrija u konstrukciji aviona i njihovih motora, kako bi vreme u kome letelica boravi u zoni brzine zvuka bilo što kraće, u slučaju ovog hrabrog padobranca, priroda rešava nedvosmisleno, uvažavajući jedino  elementarni zakon gravitacije, koji svakom telu u slobodnom padu obezbeđuje takvo ubrzanje da u bezbedno kratkom vremenu borave u opasnim zonama brzina zvuka.

SLOBODAN PAD

 Slobodan pad je ubrzano ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje bez početne brzine pod uticajem sile Zemljine teže. Dužina Feliksovog slobodnog pada iznosila je 36 529 metara, a najveća brzina koju je dostigao 1.24 maha.

Električna kola

Električna kola

Električno kolo je neprekinuti tok električne energije od izvora, preko provodnika i eventualno potrošača,  nazad do izvora električne energije. Električno kolo ima tri osnovna dela - izvor električne energije,  provodnike i potrošača. Izvor električne energije može biti baterija ili generator, kroz provodnike  protiče električna energija, a potrošač je neko telo koje se napaja električnom energijom, kao na  primer sijalica. Vrste električnih kola Merenje električne energija Sila koja električnu energiju potiskuje i "gura" kroz električno kolo naziva se elektromotorna sila (emf)  i meri se voltmetrom i jedinicama koje se nazivaju volti (V). Snaga kojom se električna energija kreće  kroz električno kolo meri se ampermetrom i izražava u jedinicama mere koje se nazivaju amperi (A). Merači električne energije - ampermetar i voltmetar

Agregatna stanja - 7. razred

Agregatna stanja

Mnoge supstance se mogu naći u više različitih agregatnih stanja - u čvrstom,  tečnom ili gasovitom stanju, ređe u stanju plazme (samo neke retke supstance pod  određenim uslovima). Agregatno stanje u kojem se neka supstanca nalazi zavisi od  njene temperature i pritiska kojem je izložena. Na određenim temperaturama i pod  normalnim atmosferskim pritiskom, neke supstance menjaju svoje agregatno stanje -  tečnosti, na primer, postaju gasovi ili čvrste supstance, gasovi se kondenzuju u  tečnosti, itd. Temperature na kojima supstance menjaju svoja agregatna stanja  nazivaju se tačka mržnjenja (ili topljenja, zavisno od smera u kojem se  odigrava promena) i tačka ključanja (ilikondenzacije, takođe zavisno od smera  odigravanja promene). Led - čvrsto agregatno stanje vode Mržnjenje Proces promene agregatnog stanja tečnosti u čvrsto stanje naziva se mržnjenje  (ili smrzavanje). Kako temperatura pada, atomi ili molekuli koji sačinjavaju tečnost  menjaju svoje međusobne pozicije i pregrupišu se, gradeći stabilniju strukturu čvrste  supstance, a toplotna energija se otpušta. Čvrsti oblik (agregatno stanje) supstance  postoji na svim temperaturama koje su niže od tačke mržnjenja te supstance.  Kada se voda smrzava, ona se širi, suprotno ponašanju ostalih supstanci koje se  skupljaju. Tačka mržnjenja vode, ali i svih drugih supstanci, može se sniziti dodavanjem  raznih primesa i nečistoća, kao na primer soli. Proces prelaska tečnosti u čvrsto stanje Topljenje i kondenzacija Čvrste i gasovite supstance se mogu pretvarati u tečnosti topljenjem (čvrste),  odnosno kondenzacijom (gasovite supstance). Čvrste supstance počinju da se tope  kada temperatura dostigne određenu visinu - tačku topljenja određene supstance.  Kako temperatura raste, atomi ili molekuli supstance se "pobuđuju" - primaju dodatnu  energiju iz spoljne sredine i raspadaju na manje složenu i čvrstu strukturu, kakva je  struktura tečnosti. Gasovite supstance počinju da se kondenzuju kada temperatura opadne do određenog  nivoa - tačke kondenzacije određene supstance. U tom procesu slobodni, pokretljivi atomi  gasova gube svoju energiju i stvaraju čvršću strukturu tečnosti. Tačka topljenja i tačka  kondenzacije predstavljaju istu temperaturnu granicu za određenu supstancu, ali se  različito nazivaju u zavisnosti od smera u kojem se odvija proces izmene agregatnog stanja. Proces prelaska čvrstih i gasovitih supstanci u tečno stanje Ključanje i isparavanje Do ključanja dolazi pod normalnim atmosferskim pritiskom na određenoj temperaturi  (za svaku supstancu) koja se naziva tačka ključanja. Na toj temperaturi supstance  prelaze iz tečnog u gasovito stanje - tečnosti dobijaju dovoljno dodatne energije koja  oslobađa atome i molekule iz tečnih struktura i oni se otpuštaju u okolnu sredinu. Kod  vode, na primer, prilikom ključanja se stvaraju krupni mehurovi vodene pare koji,  kada pritisak unutar njih dostigne jačinu atmosferskog pritiska, pucaju i otpuštaju  molekule vode koja ključa u vidu vodene pare. Isparavanje je proces koji obuhvata samo mali procenat ukupne količine tečnosti i  događa se prirodno i na temperaturama mnogo nižim od tačke ključanja. Do isparavanja  dolazi kada najenergetizovaniji molekuli ili atomi neke tečnosti sa njene površine raskidaju  međumolekulske veze sa ostalim molekulima ili atomima, te bivaju otpušteni u okolnu  sredinu. Proces ključanja (i isparavanja) - prelaska tečnosti u  gasovito stanje

Zadaci za 7. razred

Zadaci (dodatna nastava):

Kretanje

 BRZINA

1. Kapetan je dobio zadatak da za 37 h dostavi teret iz jedne luke u drugu na udaljenosti 684km. Četvrtinu tog rastojanja brod je prešao brzinom 19 km/h . Kolikom brzinom treba da pređe preostalo rastojanje da bi izvršio zadatak na vreme? Pri tome na zaustavljanje troši 6h .
2. Jedan avion je leteo 2 h ,a drugi 5 h . Drugi avion je preleteo 1500 km više od prvog. Koliko rastojanje je preleteo svaki avion , ako su im brzine jednake?
3. Dva aviona lete istom brzinom. Jedan preleti 2240 km , a drugi 3920km . Drugi avion je u vazduhu 3 h duže od prvog. Koliko časova je leteo svaki avion?
4. Marko šeta ulicom 15 min brzinom 0,6 m/s i sretne Igora. Sa njim stoji i razgovara 10 min. Igor se ponudi da ga poveze na svom novom biciklu i narednih 5 min se voze brzinom 5,4km/h . Marko se seti da ga kući očekuju na ručku i potrči nazad brzinom 100 cm/s.             a)Koliko je Marko bio udaljen od kuće u trenutku kad je krenuo nazad?    b)  Za koje vreme se marko vratio kući od trenutka kad se rastao od Igora?     v) Koliki je ukupan put koji je on prešao?             g) Nacrtaj grafik Markove brzine .    d) Nacrtaj grafik pređenog puta.
5. Voz dužine 20 m kreće se brzinom 54km/h i 15 s pre automobila počne da prelazi most dužine 750 m . dužina automobila je 5 m , a brzina kojom se kreće 72 km/h . Ko će prvi preći most?
6. Put između dva mesta pešak može da pređe za 6 h, a biciklista za 2 h .Pešak krene na put u 7h, a biciklista u 9h. Kada će biciklista stići pešaka?
7. Voz polazi u 15 h i po redu vožnje stiže u krajnju stanicu u 17h 15min,  pri čemu bi trebao da se kreće brzinom 55km/h. Ovaj voz obično kasni i stiže u 17h 45min.  Kolikom brzinom se on stvarno kreće? 

SREDNjA BRZINA

1. Tokom prve polovine ukupnog vremena telo se kretalo brzinom 10 m/s. Odredi brzinu tokom druge polovine vremena ako je srednja brzina za sve vreme kretanja 12m/s .
2. Prvu trećinu ukupnog puta od mesta A do mesta B automobil se kretao brzinom 20 m/s , drugu trećinu puta kretao se brzinom 10 m/s, a preostala 2 km vozio je brzinom 5 m/s . Kolika je srednja brzina na celom putu?
3. Autobus vozi iz mesta A u mesto B . Prvih 15 min vozio je brzinom 40 km/h , zatim je 25 km prešao za 30 min, a poslednjih 20 km vozio je brzinom 60 km/h . Odredi srednju brzinu autobusa :       a)  na celom putu,     b) na prvoj polovini puta,         v) a drugoj polovini puta,           g) za prvu polovinu vremena          d) nacrtaj grafik brzine    đ) nacrtaj grafik puta.
4. Na osnovu grafika odredi srednju brzinu tela za:                                    a) prva 3 min kretanja               b) prva 2 min kretanja.
5.  Prvu četvrtinu puta telo prelazi stalnom brzinom 30 km/h. Dve  trećine preostalog dela puta prelazi stalnom brzinom 20 km/h . Kolika treba da bude brzina tela na preostalom delu puta da bi srednja brzina na celom putu bila 20 km/h?
6.  Automobil prelazi prvu četvrtinu puta brzinom v1 =54 km/h, adrugu četvrtinu brzinom    v2=72 km/h . Na preostalo delu puta, četvrtinu vremena se kretao brzinom v3=72 km/h , a preostale tri četvrtine vremena brzinom v 4=36 km/h . Izračinaj srednju brzinu na celom putu.

RELATIVNA BRZINA

1.  Automobil stoji na udaljenosti d1 =200m od kuće. Iza automobila , na udaljenosti               d2=400m od njega , stoji autobus. Automobil krene ravnomerno pravolinijski ka kući brzinom v1=54km/h . Pola sata posle njega krene u istom smeru autobus brzinom v2=72km/h .Posle koliko vremena od polaska automobila će autobus stići automobil, kolike puteve su prešli do tog vremena i koliko su udaljeni od kuće?
2. Putnik u vozu koji se kreće brzinom 15 m/s primećuje da mu u susret dolazi drugi voz čija je dužina 210 m , koji pored njega prođe za 6 s. Odredi brzinu drugog voza.
3. Putnik sedi u vozu koji se kreće brzinom 36 km/h . Paralelnim kolosekom u susret dolazi drugi voz brzinom 54 km/h. Dužina drugog voza je 150 m . Koliko dugo će putnik moći da vidi drugi voz? Koliko bi bilo to vreme da vozovi idu u istom smeru?
4. Automobil je krenuo iz mesta A u mesto B, a istovremeno kamion iz mesta B u mesto A. Sreli su se posle 3,5 h vožnje. Ako je rastojanje između mesta A i B 462 km ,kolike su njihove srednje brzine? Srednja brzina automobila je za 12 km/h veća od srednje brzine kamiona.
5. Biciklista je u 12 sati krenuo brzinom 10 km/h iz mesta A u mesto B koje je udaljeno 60 km . Iz B se prema A kretao motociklista brzinom 30 km/h .Sreli su se na polovini puta. U koliko sati je krenuo motociklista? Na kom rastojanju su bili pu 14 i 16 sati?
6. Iz dva mesta krenuli su , jedan drugom u susret, dvojica biciklista u razmaku od pola sata. Jedan se kretao brzinom 13 km/h , a drugi brzinom 15 km/h . Ako su se sreli na polovini puta, koliko su udaljena ova dva mesta?
7. Automobilista i biciklista su krenuli jedan drugom u susret iz dva grada udaljena 180 km. Sreli su se posle 3 sata. Brzina automobiliste je 4 puta veća nego brzina bicikliste. Izračunaj njihove brzine i pređene puteve.
8.    Iz mesta A ka mestu B udaljenom 270 km polazi automobil stalnom brzinom 30 km/h . Nakon 60 min iz mesta B ka mestu A polazi drugi automobil brzinom 50 km/h . Koliko vremena od polaska automobila iz mesta A je prošlo do susreta? Na kom rastojanju od mesta A su se sreli?
9. Od B do S ima 703 km . Iz tih gradova pođu istovremeno dva voza u susret. Pet časova kasnije vozovi su na rastojanju 208 km . Kojom brzinom je išao voz iz grada B , ako je brzina voza iz S 47 km/h ?
10. Iz mesta A krene pešak brzinom 5 km/h . Drugi pešak posle 0,5 h krene iz mesta B njemu u   susret. Rastojanje mesta A i B je 20 km. Ako je brzina drugog pešaka 6 km/h, posle kog vremena u odnosu na drugog pešaka će rastojanje između njih biti 6,5 km ? Naći vremena kretanja do susreta i pređene puteve. Nacrtati grafik susreta.
11. Dva tela polaze iz iste tačke i kreću se duž iste prave stalnim brzinama v1=5 m/s i   v2 = 3m/s . Posle kog vremena će rastojanje između njih iznositi 24 m? ( Zadatak ima dva rešenja.)
12. Rastojanje 240 m čamac pređe u oba smera , prvi put po reci, čija je brzina 1m/s, a drugi put po jezeru. Brzina čamca u odnosu na vodu je u oba slučaja ista i iznosi 5 m/s. Nađi ukupno vreme kretanja čamca po reci i po jezeru, a zatim nađi odnos tih vremena.
13.  Brod saobraća između dva pristaništa udaljena 30 km . Kada ide nizvodno , iz jednog pristaništa u drugo stiže za 1,5 h . U povratku mu treba 3 h .Koliko vremena bi trebalo brodu da stigne iz prvog pristaništa u drugo:   a) kada bi isključio motor, b) da je umesto reke jezero?
14.  Brod A je dugačak lA=65m , a brod B lB =40m . Ako brodovi plove rekom u istom smeru, brod A prestiže brod B za t1 =70s . Ako se kreću u susret, njihovo mimoilaženje traje t2=14s . Odredi brzine brodova po mirnoj vodi, ako njihovi motori u svim slučajevima rade istom snagom.

SUSRETANjE I PRETICANjE

1.  Put između dva mesta pešak pređe za 6 sati, a biciklista za 2 sata.   Pešak krene na put u 7 sati, a biciklista u 9 sati.  Kada će    biciklista stići pešaka?
2.  Biciklista i automobilista su pošli istovremeno iz dva grada udaljena 180km ,jedan drugom u susret. Sreli su se posle 3 časa. Brzina automobiliste je 4 puta veća od brzine bicikliste. Izračunati njihove brzine i pređene puteve.
3. Voz polazi tačno u 15 h i po redu vožnje stiže u krajnju stanicu  u 17 h i 15 min, pri čemu bi trebalo da se kreće brzinom 55 km/h . Obično voz kasni , tako da stiže u 17 h i 45 min. Kolikom se brzinom voz stvarno kretao?
4. Iz mesta  A ka mestu B udaljenom 270 km polazi automobil i kreće se stalnom brzinom 30 km/h . Nakon 60min iz mesta B polazi drugi automobil  ka mestu A stalnom brzinom 50 km/h. Koliko je vremena ( mereno od polaska automobila iz mesta A) proteklo do susreta? Na kom rastojanju od mesta A će se sresti?
5. Dva tela polaze istovremeno iz iste tačke i kreću se duž iste prave  stanim brzinama v1 = 5 m/s i v2 = 3 m/s . Posle kojeg vremena će rastojanje između njih iznositi 24 m? ( Napomena: zadatak ima dva rešenja)
6. Put od mesta A do B mesta iznosi 400 km. Istovremeno iz A i B , jedan drugom u susret , krenu dva automobila i posle 3 sata vožnje do susreta im ostane 10 km . Kolike su im brzine ako jedan vozi 10 km/h brže od drugog?
7. Sila:
8. U istom pravcu i smeru deluju 3 sile. Odredi jačine tih sila ako je prva 3 puta jača od druge i za 6 N jača od treće, a rezultanta ima jačinu 22 N.
9. Na telo deluju 2 sile u istom pravcu i smeru. Odnos njihovih jačina je         F1: F2 = 5:3. Njihova rezultanta je 12 N. Odredi intenzitete sila . Zadatak rešiti i za slučaj da sile deluju u suprotnom smeru.
10. Igor i Ivan guraju sanduk. Marko gura isti sanduk u suprotnom smeru. Marko gura silom 3 puta jačom nego Ivan, a duplo jačom nego Igor. U kom se smeru kreće sanduk?Kolikom silom treba da gura Marko da sanduk miruje, ako je sila trenja 15 N ?
11. Na telo deluju 4 kolinearne sile. Intenziteti prvih triju sila su F1=5N, F2 =4N, F3=6N. Odredi smerove tih sila i intenzitet sile F4 , tako da rezultujuća sila koja deluje na ovo telo bude nula. Odredi sva moguća rešenja.
12. Ako na kraj opruge deluje sila od 3 N , dužina opruge je 14cm . Ako na istu oprugu deluje sila od 6 N , njena dužina je 16 cm. Kolika je dužina nedeformisane opruge?
13. Kada na oprugu deluje sila F njena dužina je 17cm . Ako na istu oprugu deluje 3 puta veća sila , njena dužina je 21cm . Kolika je dužina neopterećene opruge ?
14. Na kraju nedeformisane opruge deluju 2 sile, pri čemu opruga promeni dužinu za 6 cm . Ako jedna sila promeni smer, opruga je istegnuta za 3 cm . Koliko je puta jedna sila jača od druge?
15. U nedeformisanom stanju opruga je dugačka 20 cm. Ako se na kraj opruge okače dva ista tega , dužina opruge je 25cm . Kolika će biti dužina opruge ako se na nju stavi samo jedan takav teg?
16. Dve opruge imaju iste dužine, ali su napravljene od različitih materijala i zato nisu podjednako elastične. Ako se na jednu okači teg težine 4 N ona se istegne za 2 cm . Ako se isti teg obesi na drugu oprugu, ona se istegne za 4 cm . Koliko će se istegnuti opruge ako se isti teg obesi na obe opruge kao na slici?
17. Na dinamometar se okače zajedno manji teg mase 50 g i veći teg nepoznate mase. Pri tome je istezanje 2 cm. Onda se njima doda još jedan takav veći teg pa istezanje dinamometra iznosi 3,5cm . Odredi masu većeg tega.
18. Neopterećena opruga ima dižinu lo . Kada na nju deluje sila F ona ima dužinu 1,5 lo.Kolikom silom treba delovati da bi dužina opruge bila 3 lo?
19. Pri delovanju sile od 20 N opruga se istegne za 10 cm .Ukoliko na oprugu deluje sila jačine 30 N , dužina istegnute opruge iznosi 0,65 m . Odredi početnu dužinu opruge i njeno izduženje pri delovanju veće sile.

Računski zadaci za 8. razred

Zadaci - redovna nastava

UBRZANjE

1. Brzina tijela se poveća za 15 m/s u toku 5 s. Odredi ubrzanje tijela.
2. Automobil ravnomjeno poveća svoju brzinu sa 36 km/h na 54 km/h za 10 s. Izračunati ubrzanje automobila.
3. Na kraju druge sekunde ravnomjerno ubrzanog kretanja brzina tijela je 5 m/s, a na kraju četvrte sekunde ona iznosi 8 m/s. Koliko je ubrzanje tijela?
4. Voz polazi iz stanice i počinje da se kreće stalnim ubrzanjem 0,4 m/s2. Kolika će biti brzina voza posle 1 min?
5. Za koje vrijeme će  automobil smanjiti brzinu sa 72 km/h na 18 km/h,  ako se kreće stalnim ubrzanjem 1,5 m/s2?
6.  Tijelo polazi iz mirovanja i kreće se ravnomjeno ubrzano. Na kraju osme sekunde kretanja njegova brzina je 16 m/s. Izračunaj ubrzanje tijela i koliku je brzinu imalo na kraju četvrte sekunde.

RAVNOMJERNO PROMJENLjIVO PRAVOLINIJSKO KRETANjE

1. Biciklista sa početnom brzinom 2 m/s, se spušta niz padinu ubrzanjem 0,4 m/s2. Naći brzinu bicilkiste u podnožju padine ako je spuštanje trajalo 8 s. Kolika je dužina padine?
2. Brzi voz polazi iz stanice i kreće se sa stalnim ubrzanjem 0,5 m/s2.  Na kom rastojanju od stanice će voz imati brzinu 36 km/h?
3. Autombil se kreće sa ubrzanjem 2 m/s2 i za 5 s pređe 125 m. Izračunati njegovu početnu brzinu.
4. Dio staze dužine 100 m skijaš je prešao za 20 s sa ubrzanjem 0,3 m/s2. Kolika je brzina skijaša na početku i na kraju staze?
5. Pri brzini 54 km/h voz je počeo da se kreće ravnomjerno uporeno sa usporenjem 0,4m/s2 . Za koje vrijeme će se njegova brzina smanjiti 3 puta? Koliki put će preći za to vrijeme?
6. Koliki je zaustavni put automobila koji pri brzini 72 km/h počinje da koči sa ubrzanjem 0,5 m/s2 ?
7. Teret se podiže dizalicom. Prve 2 s se kreće sa ubzanjem 0,5 m/s2 , sledećih 11 s ravnomjerno, poslednje 2 s usporeno sa usporenjem 0,5m/s2 . Na koju visinu je podignut teret?

GRAFIČKO PREDSTAVLjANjE KRETANjA

1. Nacrtati grafike zavisnosti  brzine tela i ubrzanja od vremena ako se telo kreće ravnomerno ubrzano i pravolinijski. Ubrzanje je 0,5 m/s2, a početna brzina 2 m/s. Grafike nacrtati za prvih 5 sekundi kretanja.
2. Telo kreće iz mirovanja sa ubrzanjem 1 m/s2 i ravnomerno ubrzano se kreće 4s. Sledećih 6 s kreće se stalnom brzinom.
3. a)  Nacrtaj grafik brzine.
4. b)  Nacrtaj grafik ubrzanja.
5. v)  Izračunaj ukupni pređeni put tela.
6. Na osnovu grafika brzine nacrtaj grafik ubrzanja i izračunaj srednju brzinu tela.
7. Na osnovu grafika ubrzanja nacrtaj grafik brzine ako se zna da  je početna brzina tela 8 m/s.

DRUGI NjUTNOV ZAKON

1. Izračunaj silu koja deluje na telo mase 1,2 kg i daje mu ubrzanje 4 m/s2 .
2. Na telo mase 20 kg deluje sila od 130 N. Koliko je ubrzanje kojim se kreće to telo?
3. Ako na telo deluje sila od 50 N i daje mu ubrzanje 2 m/s2, koliko će iznositi ubrzanje tela ako na njega deluje sila od 30 N?
4. Pod dejstvom sile kolica mase 2 kg dobiju ubrzanje 0,8 m/s2. Koliko će biti ubrzanje kolica ako na njih spustimo teg mase 500 g pri delovanju iste sile?
5. Najbrža kopnena životinja je gepard. On za 3 s iz mirovanja dostigne brzinu 113 km/h. Izračunati ukupnu silu koja je delovala na geparda, ako se zna da je njegova masa 55 kg.
6. Kolika kočiona sila deluje na voz mase 125 t, ako on uspori s brzine 90 km/h na 72 km/h za 10 s?
7. * Kugla za kuglanje ima masu 4,5 kg, a lopta za odbojku 250 g. Ako na njih delujemo istom silom, koliki će biti odnos ubrzanja lopte i kugle?

Kretanje i sila:

1. Dva tela polaze jedno prema drugom u susret ravnomerno ubrzano iz dveju tačaka koje su udaljene 200 m. Odrediti relativnu brzinu jednog tela u odnosu na drugo u trenutku mimoilaženja, ako je ubrzanje prvog tela 3 m/s2, a drugog 1 m/s2.
2. Automobil polazi iz mirovanja i kreće se 10 s ubrzanjem 1,2 m/s2. Zatim se stalnom brzinom kreće 2 minuta, potom ispred semafora usporava sa ubrzanjem 2 m/s2 do zaustavljanja. Izračunaj koliki put je prešao automobil.
3. Dva tela istovremeno kreću jedno drugom u susret. Prvo se kreće ravnomerno ubrzano sa početnom brzinom 5 m/s, a drugo ravnomerno usporeno sa početnom brzinom 15 m/s. Oba tela imaju ubrzanje 1 m/s2. Rastojanje između njih je 120 m. Izračunati vreme za koje će se sresti i pređeni put  do susreta.
4. Telo se kreće ravnomerno ubrzano. U toku prva dva susedna vremenska intervala od po 4 s prelazi puteve 24 m i 64 m. Odrediti početnu brzinu i ubrzanje.
5. Pri brzini 8 m/s telo počinje da usporava sa ubrzanjem 1 m/s2 do zaustavljanja. Koliki put je prešlo ovo telo u poslednje dve sekunde kretanja?
6. U šestoj sekundi ravnomerno ubrzanog kretanja sa ubrzanjem 2 m/s2 telo pređe put od 14 m. Odredi početnu brzinu tog tela.

SLAGANjE SILA

1.  Momak i devojka voze bicikl sa dva sedišta i guraju pedale u istom smeru. Sile koje proizvode momak i devojka su 80N i 50N . Kolika je rezultantna sila?

2.   Kolica u supermarketu se guraju silom od 15N. Ako na njih deluje sila trenja od 10N, kolika je rezultantna sila koja deluje na kolica?

3.   Kolikom silom luster težine 200N zateže kabl za koji je zakačen?

4.   Tri osobe veslaju u istom smeru, prva silom 220N , druga 160N i treća 130N . Kolika je rezultanta sila koje deluju na čamac?



5.  Tri sile deluju na telo u istom pravcu. Njihovi intenziteti su: F1= 25 N,      F2= 14 N,  F3= 30 N. Sile F1 i F2 su istog smera, a sila F3 ima njima suprotan smer. Odredi rezultantu.

6*. Odredi rezultantu sila F1= 8 N i F2= 6 N, ako njihovi pravci zaklapaju prav ugao. Zadatak rešiti računski i grafički.

7.   Tri sile deluju na telo u istom pravcu. Sile F1 =15N  i F2 su istog smera, a sila F3= 28N ima njima suprotan smer. Odredi intenzitet sile F2   ako je telo u stanju ravnoteže.

8.   Na automobil koji se kreće stalnom brzinom 54km/h deluju sila trenja intenziteta 1kN  i sila otpora vazduha intenziteta 150N. Odredi intenzitet vučne sile.

MOMENT SILE. POLUGA.

1.   Izračunaj moment sile čiji je intenzitet 30N a krak 50cm .

2.   Odredu dužinu ključa koji treba upotrebiti za odvijanje zavrtnja ako je intenzitet sile 100N a moment sile 3oNm .

3.   Na klackalici sede Miloš čija je težina 450N  i Uroš težine 300N.  Miloš sedi na rastojanju 1m od oslonca. Gde treba da sedne Uroš da bi klackalica bila u ravnoteži?

4.   Klackalica je u ravnoteži dok na njoj sede dva dečaka. Jedan je težak 280N ,on na leđima ima ranac i sedi na rastojanju 1,8m od ose klackalice. Drugi je težak 480N i sedi na rastojanju 1,2m. Kolika je težina ranca?

5.   Poluga je dugačka 2m. Oslonac se nalazi na 1/4 njene dužine. Na krajevima poluge vise tegovi. Ako je težina tega koji je bliže osloncu 50N , odredi težinu drugog tega.

6*.  Poluga je dugačka 1,8m . Na njenim krajevima deluju sile od 5N i 15N . Gde treba postaviti oslonac da bi poluga bila u ravnoteži, odnosno koliki su kraci sila?

7.   Na jednom kraju poluge dužine 1,2m nalazi se teg mase 12kg na rastojanju 30 cm od oslonca. Kolika je masa tega koji treba okačiti za drugi kraj poluge da bi ona bila u ravnoteži?

SILA POTISKA.  ARHIMEDOV ZAKON.

1.  Kolika sila potiska deluje na telo zapremine 2 litra koje je potopljeno u vodu?

2. Kolika sila potiska deluje na kocku ivice 6 koja je potopljena u vodu?

3. Kolika je zapremina tela na koje kada se potopi u naftu deluje sila potiska od 80N?

4. Težina nekog tela u vazduhu iznosi 12N, a kada se potopi u vodu 10N. Kolika sila potiska deluje na telo u vodi. Kolika je masa, zapremina i gustina tog tela?

5. Kolika je zapremina tela koje je u vodi lakše za 1N nego u vazduhu?

6. Predmet od mesinga je u vazduhu težak 5N. Kada se potopi u nepoznatu tečnost imaće težinu 4,5N. Odredi gustinu te tečnosti. ( Gustina mesinga je 8500kg/m3)

MEHANIČKI RAD

1. Koliki rad izvrši sila intenziteta 50N na putu dužine 4m ?
2. Koliki je intenzitet sile koja izvrši rad od 0,48kJ na putu od 8m ?
3. Pri premeštanju tela izvršen je rad od 4m i upotrebnjena sila od 40N . Izračunaj pređeni put.
4. Koliki rad izvrši sila teže kad telo mase 0,8kg slobodno pada 3s ?
5. Sila ravnomerno pomera teret mase 80kg po horizontalnom putu dužine 12m.      a)  Koliki rad izvrši sila ako je koeficijent trenja 0,25?     b)  Koliki rad se izvrši da bi se isti teret podigao na 12m visine?

MEHANIČKA ENERGIJA

1. Odredi potencijalnu energiju tegle sa džemom mase 1kg koja se nalazi na polici visokoj 2m .
2. Na kojoj visini na gradilištu se nalazi džak sa cementom mase 50kg ako je njegova potencijalna energija 2,5kJ ?
3. Telo mase 35kg uzdignuto je 2m iznad tla. Na koji visinu treba podići telo mase 14kg da bi njihove potencijalne energije bile iste?
4. Koliku potencijalnu energiju ima kocka od drveta ivice 10cm ako se nalazi na visini 3m ? Gustina drveta je 800kg/m3 .
5. Koliku kinetičku energiju poseduje telo mase 400g kada se kreće brzinom 8m/s?
6. Telo se kreće brzinom 6m/s . Kolika je njegova masa ako raspolaže kinetičkom energijom od 9J ?
7. Vozilo mase 2 tone prešlo je ravnomernim kretanjem 1,2km za 1min. Kolika je njegova kinetička energija? Kolika je kinetička energija tog vozila ako se kreće stalnom brzinom 36km/h?

ZAKON ODRŽANjA MEHANIČKE ENERGIJE.

RAD KAO PROMENA ENERGIJE.

1. Automobil mase 1300kg kreće se brzinom 64,8km/h. Dodavanjem     gasa njegova brzina se poveća na 72km/h. Koliki rad je pri tome izvršila vučna sila motora?
2. Puščano zrno mase 10g pri brzini 500m/s pogodilo je i probilo dasku debljine 10cm. pri izlasku iz daske brzina zrna je 300m/s. a)  Koliki rad je izvršen?            b) Kolika je sila otpora daske?
3. Telo mase 3kg pada sa visine 5m. Kolika je njegova kinetička energija pri udaru o tle?
4. Telo mase 200g pada sa visine 8m. Kolika je kinetička energija ovog tela na visini 2m?
5. Sa terase visoke 5m telo mase 100g bačeno je na gore brzinom 40m/s.                  a)   Kolika je potencijalna energija tog tela u najvišoj tački putanje?     b) Na kojoj visini iznad tla se tada nalazi telo?

Podsjetnik za 8. razred - sila i kretanje

Sila i kretanje

Ubrzanje Oblast fizike koja proučava najjednostavnije oblike kretanja naziva se mehanika. Kinematika - izučava mehaničko kretanje ne uzimajući u obzir uzroke kretanja, kretanje tela se samo opisuje Dinamika - proučava zakone kretanja i uzroke kretanja (način kretanja i uzroci koji dovode do baš takvog kretanja) Svaka promena na telima i u prirodi uopšte posledica je međusobnog delovanja između tela,  odnosno posledica delovanja neke sile.  To važi i za mehaničko kretanje tela.  Bez nekog uzroka, bez uticaja drugih tela, ne može doći ni do promene pravca kretanja,  ni do promene brzine kretanja. Kod mnogih kretanja brzina se menja tokom vremena. PROMENLjIVO KRETANjE – u toku kretanja brzina se menja Promena brzine tela uvek je izazvana delovanjem drugih tela. Telo u jednakim vremenskim intervalima prelazi različite puteve. primer: polazak voza – povećava se brzina – šta radi – ubrzava zaustavljanje voza – smanjuje brzinu – šta radi – usporava primer: jugo i formula 1 - brzina se povećava u oba slučaja - kod formule 1 se brzina povećava mnogo brže Da bi se dobila potpuna informacija o promeni brzine, nije dovoljno da se zna samo za koliko se brzina promenila,  nego i vremenski interval za koji se to dogodilo. koliko se brzo brzina menja primer: posmatramo kretanje tela: promena brzine:  vremenski interval:  grčko slovo D (delta) koristi se da označi promenu neke fizičke veličine tj. razliku početne i  krajnje vrednosti jedne iste veličine Da bi se opisalo promenljivo kretanje u fizici se koristi veličina koja se naziva ubrzanje.  Ubrzanje se označava malim slovom a (od italijanske reči acceleratio što znači ubrzanje ). Ubrzanje se izračunava tako što se promena intenziteta brzine podeli vremenskim intervalom  u kojem je ta promena nastala. Ubrzanje je brojno jednako promeni brzine u jedinici vremena. Ako vreme počne da se meri od početka kretanja (t0=0).  Ako telo polazi iz stanja mirovanja (bez početne brzine) v0=0, može da se napiše: Jedinica za ubrzanje  čita se: metar u sekundi za sekundu ili metar u sekundi na kvadrat 2. Njutnov zakon Na osnovu I Njutnovog zakona (zakona inercije) sledi da svaka promena brzine tela, odnosno pojava ubrzanja može nastati samo kao posledica delovanja neke sile. promena brzine tela – posledica delovanja sile Uzrok promene brzine je sila – da bi se promenila brzina tela na telo mora da deluje neko drugo telo tj. mora da deluje sila. II Njutnov zakon – od čega zavisi ubrzanje II Njutnov zakon određuje odnos između sile, mase i ubrzanja. Primer 1 ista masa – različita vučna sila jača sila – veće ubrzanje ubrzanje srazmerno sili Primer 2 ista vučna sila – različita masa veća masa – manje ubrzanje ubrzanje obrnuto srazmerno masi II Njutnov zakon Ubrzanje koje pri kretanju dobija telo srazmerno je jačini sile koja na njega deluje, a obrnuto srazmerno masi tog tela. PRI DELOVANjU SILE ISTOG INTENZITETA: - telo veće mase ima manje ubrzanje od tela manje mase. To znači da se telu veće mase sporije menja brzina (manje je ubrzanje). Telo veće mase je tromije - inertnije Inertnost je osobina tela da se odupire promeni brzine pri delovanju sile. Masa tela je mera njegove inertnosti. Sila je jednaka proizvodu mase tela i ubrzanja koje mu ona daje. Ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje Telo u jednakim vremenskim intervalima prelazi različite puteve. Ravnomerno promenljivo kretanje je  promenljivo kretanje kod koga se brzina ravnomerno menja (povećava ili smanjuje). polazak voza – povećava se brzina – šta radi – ubrzava zaustavljanje voza – smanjuje brzinu – šta radi – usporava Na primer: u toku svake sekunde kretanja brzina se povećava za istu vrednost. - brzina se ravnomerno uvećava – ravnomerno ubrzano kretanje brzina se ravnomerno smanjuje – ravnomerno usporeno kretanje Najvažnija karakteristika ravnomerno promenljivog pravolinijskog kretanja je da se  ubrzanje ne menja u toku kretanja. ubrzanje stalno – ne menja se u toku vremena. Trenutna i srednja brzina U toku kretanja brzina tela se menja. Brzina tela u određenom trenutku naziva se trenutna brzina. Kod ravnomerno ubrzanog kretanja brzina i ubrzanje imaju isti smer. U toku kretanja brzina se povećava. primer: - početnom trenutku (početak merenja vremena) odgovara brzina v0 - merenje vremena se završava u trenutku t kada je brzina kretanja v nakon zamene u prethodnu jednačinu za promenu brzine: kada telo polazi iz mirovanja – početna brzina je jednaka nuli Kod ravnomerno usporenog kretanja brzina i ubrzanje imaju suprotan smer. u toku kretanja brzina se smanjuje. Brzina se smanjuje – ubrzanje se uzima sa znakom minus Srednja brzina – količnik ukupnog pređenog puta i ukupnog vremena kretanja. Kod ravnomerno promenljivog pravolinijskog kretanja brzina se menja ravnomerno,  pa srednja brzina može da se izračuna po formuli: Zavisnost pređenog puta od vremena Srednja brzina ravnomerno promenljivog pravolinijskog kretanja izračunava se po formulu: ako se u ovu formulu zameni trenutna brzina pređeni put je jednak proizvodu srednje brzine i proteklog vremena: ako se u ovu formulu zameni prethodno izvedena formula za srednju brzinu, dobija se: pređeni put kod ubrzanog kretanja sa početnom brzinom bez početne brzine: usporeno:

Zadaci za dodatnu nastavu i takmičenja iz fizike

https://sites.google.com/site/veselaskolica/fizika/pripreme

Računski zadaci za 7. razred

Zadaci - redovna nastava

Mjerenje:

1.   Debljina knjige koja sadrži 200 listova je 4 cm. Kolika je debljina jednog lista izražena u milimetrima?

2.  Izračunaj površinu kvadrata stranice 8 cm i izrazi je u decimetrima kvadratnim.

3.  Koliko ari ima plac čije su dimenzije 80 m i 60 m?

4.  Koliko pločica oblika kvadrata čija je stranica 1 je potrebno za oblaganje poda dimenzija 3 m i 1,5 m?

5.  Traktor ore brazdu širine 40 cm. Koliku površinu izraženo u hektarima on uzore kad napravi 300 brazdi dužine 100 m?

6.  Dimenzije kutije za nakit su 12 cm, 7 cm i 4 cm. Kolika je površina njenih strana?

7.  Koliko metara kvadratnih lima je potrebno da se napravi kocka ivice 2 dm?

8.  Majstor treba da okreči sobu dužine 6 m širine 4 m i visine 2,5 m. Cijena krečenja jednog kvadratnog metra je 100 dinara. Koliko će koštati krečenje ( prozore i vrata zanemariti)?

9.  Koliko litara vazduha se nalazi u prostoriji iz prethodnog zadatka?

10.  Da li 25 litara vode može da stane u akvarijum dimenzija 20 cm, 30 cm, 40 cm?

11. Dimenzije cigle su 25 cm, 10 cm, 5 cm. Koliko cigala može da stane u sanduk unutrašnje zapremine 4 metra kubna?

12.  U bazen dužine 5 m i širine 2 m može da stane 18 000 litara vode. Kolika je dubina bazena?

13.  Marko je krenuo u Moskvu 7. oktobra u 19 h, a stigao je 11. oktobra u 14h . Koliko sati je putovao?

Sila: OPRUGA

1. Kada na oprugu deluje sila od 10N, ona se istegne za 2cm. Za koliko će se istegnuti opruga ako na nju deluje sila od 15N?

2. Kada oprugu opteretimo tegom od 4N ona se istegna za 1cm. Koliko je istezanje opruge kada na nju stavmo teg od 6N?

3. Sila intenziteta 7N istegne oprugu za 2cm. Kolika sila istegne oprugu za 3cm?

4. Dužina neopterećene opruge je je 10cm. Kada na nju deluje sila od 10N, njena ukupna dužina je 12cm. Kolika će biti ukupna dužina opruge kada na nju delujemo silom od 15N?

5. Kada na oprugu deluje sila od 5N, njena ukupna dužina je 7cm, a pri dejstvu sile od 15N, opruga se istegne za 3cm. Kolika je dužina nedeformisane opruge?

6. Opruga je dugačka 12cm. Sila intenziteta 5N je istegne do dužine 14cm. Kolika će biti dužina opruge ako se ona sabija silom od 10N?

TEŽINA TELA

1. Odredi težinu automobila čija je masa 850kg.

2. Kolika je masa tela čija je težina 50N?

3. Ukupna masa dva tela je 7kg. Ako je masa prvog tela 4kg, odredi težinu drugog tela.

4. Izračunaj kolika bi bila tvoja težina na Mesecu. Jačina gravitacionog polja na Mesecu iznosi 1,6N/kg.

SLAGANjE SILA

1. Nacrtaj vektor sile intenziteta 4N koja deluje horizontalno (vodoravno) sleva udesno, i to tako da 1cm dužine vektora odgovara 1N.

2. Nacrtaj vektor sile intenziteta 10N koja deluje vertikalno (uspravno) na gore, i to tako da 1cm dužine vektora odgovara 2N.

3. Momak i devojka voze bicikl sa dva sedišta i guraju pedale u istom smeru. Sile koje proizvode momak i devojka su 80N i 50N . Kolika je rezultantna sila? Zadatak rešiti računski i grafički (1cm = 20N).

4. Kolica u supermarketu se guraju silom od 15N. Ako na njih deluje sila trenja od 10N, kolika je rezultantna sila koja deluje na kolica? Zadatak rešiti računski i grafički (1cm = 2N).

5. Tri osobe veslaju u istom smeru, prva silom 220N , druga 160N i treća 130N . Kolika je rezultanta sila koje deluju na čamac?

6. Tri sile deluju na telo u istom pravcu. Njihovi intenziteti su: F1= 5 N, F2= 4 N, F3= 3N. Sile F1 i F2 su istog smera, a sila F3 ima njima suprotan smer. Odredi rezultantu. Zadatak rešiti računski i grafički (1cm = 1N).

BESTEŽINSKO STANjE

Kako na Zemlji možemo da doživimo bestežinsko stanje?

1. Običan skok. Može svako ali kratko traje.



2. Skok sa padobranom (slobodni pad, dok se padobran ne otvori). Duže se uživa u bestežinskom stanju, ali treba mnogo hrabrosti.



3. Lebdenje u avionu koji ponire. Traje nekoliko minuta, organizuje se i turističko lebdenje, ali je mnogo skupo.

Masa i gustina:

MASA

1.  Vaga je u ravnoteži kada se na jednom tasu nalazi telo, a na drugom tegovi od: 10g, 5 g, 1 g, 200 mg  i 100 mg . Kolika je masa tela?

2.   Na jednom tasu terazija nalazi se telo i teg od 500 mg , a na drugom tegovi od: 5 g, 2 g, 100 mg . Kolika je masa tela ako su terazije u ravnoteži?

3.  Novčić od 5 dinara ima masu 2,5 g . Kolika je vrednost novca u 5 kg takvih novčića?

4.  Šleper nosivosti 2 tone natovaren je džakovima cementa. Masa jednog džaka je 50 kg. Koliko džakova je utovareno u šleper?

GUSTINA ČVRSTIH TELA

1.  Odredi gustinu tela čija je masa 500 g i zapremina 200 ml. Od kog materijala je napravljeno to telo?

2.  Masa kamena je 240 g. Kolika je gustina tog kamena ako zaronjen u vodu istisne 60 ml tečnosti?

3.  Kolika je masa tela od drveta zapremine 0,3  l?

4.  Kolika je zapremina gvozdenog tega mase 1 kg?

5.  Dimenzije učionice su 8 m,5 m, 4 m. Kolika je masa vazduha u učionici?

6.  Da li živa mase 340 g može stati u sud zapremine 26 ml?

7.  Kolika je masa kocke napravljene od aluminijuma čija je ivica 4 cm?

8.  Da li postoji šupljina u telu od gvožđa oblika kvadra dimenzija 5 cm, 3 cm,2 cm ako je njegova masa 230 g?

GUSTINA TEČNOSTI

1.  U sud mase 240 g usuto je 75 ml tečnosti. Kolika je gustina tečnosti ako je masa suda sa tečnošću 375 g?

2.  Kolika je unutrašnja zapremina bočice ako se zna da je masa prazne bočice 44 g , a masa bočice napunjene živom 112 g?

3.  Kolika je gustina smeše 100 ml mašinskog ulja i 150 ml nafte?

4.  Kolika je gustina smeše 200 g vode i 158 g alkohola?

5.* Masa čaše je 15 g. Napunjena vodom ona ima masu 35 g, a kada se napuni vodenim rastvorom soli njena masa je 42 g. Kolika je gustina rastvora?

Podsjetnik iz fizike za sedmii razred

1. Predmet i metode izučavanja

Prirodu čini sve ono što nas okružuje, uključujući i nas.

U prirodi se stalno nešto dešava, ta dešavanja nazivaju se prirodne pojave.

Od davnina čovjek posmatra pojave oko sebe i pokušava da ih objasni. Na osnovu tog posmatranja ljudsko znanje o prirodi se bogatilo i proširivalo. Tako je nastala jedna od najstarijih nauka o prirodi – FIZIKA.

Naziv fizika potiče od grčke reči fizis što znači priroda.

Proučavanje prirode, prirodnih pojava i zakona vrši se posmatranjem i izvođenjem ogleda i eksperimenata.

Da bi se potpunije objasnile prirodne pojave potrebno je izvoditi eksperimente. Eksperiment je vještački izazvana prirodna pojava sa ciljem da se detaljnije prouči. Znači, eksperiment je postupak proučavanja prirodnih pojava u posebno pripremljenim i kontrolisanim uslovima.

FIZIKA – EKSPERIMENTALNA NAUKA

Rezultati eksperimenata se analiziraju, povezuju sa drugim podacima, objašnjavaju se pomoću postojećih zakona ili se stvara nova teorija ili fizički zakon, pa za fiziku može da se kaže da je teorijska nauka.

FIZIKA – TEORIJSKA NAUKA

Fizika je prirodna, eksperimentalna i teorijska nauka.

Zadatak fizike je da proučava prirodu i prirodne pojave i da otkriva pravila (zakonitosti) po kojima se one dešavaju.

Proučiti jednu pojavu znači ispitati sve uslove njenog postanka i način na koji se ona događa, utvrditi veličine od kojih ona zavisi i odrediti kako su te veličine povezane.

Dosta pojava je opisano, ali neke još uvek nijesu – dovodi do zabluda – djelovanje tajanstvenih sila.

2. Fizička tijela i supstanca

Materija je zajednički naziv za sve ono što čini prirodu. Priroda je izgrađena od materije.

Osnovne osobine materije  su da se neprestano kreće, da se ne može uništiti i niti iz ničega stvoriti već samo prelazi iz jednog oblika u drugi.



u VI v. p. nove ere Heraklit – ''Sve teče sve se menja''

Primjer: kruženje vode u prirodi - padanje kiše, topljenje metala, sagorijevanje uglja, munja



Dva osnovna oblika postojanja materije su:

-          supstanca

-          fizičko polje

U prirodi se susreću mnogobrojna tijela - primjer iz učionice: olovka sveska, klupa....

Tijela se razlikuju ne samo po obliku i veličini već i prema tome od čega su. Ono od čega se tijelo sastoji naziva se supstanca.



SUPSTANCA

FIZIČKO TIELO

Drvo

Ključ

Staklo
Pošto su od jedne iste supstance napravljena mnoga tijela, može da se zaključi da u prirodi postoji veći broj tijela nego suspstanci.
U prirodi često dolazi  do međusobnog dejstva tijela. To dejstvo i promjene koje tom prilikom nastaju na tijelima nazivaju se prirodne pojave.
Za vrijeme međusobnog dejstva tijela mogu biti:

-          u neposrednom dodiru (udar lopte u prozor)

-          na manjem rastojanju (privlačenje magneta, elektricitet)

-          na veliki rastojanjima (Zemlja-Mjesec, Zemlja-Sunce)

Ako tijela za vrijeme međusobnog dejstva nijesu u neposrednom dodiru, onda se dejstvo ostvaruje pomoću fizičkog polja.
Primjer: fizička polja: magnetno polje, gravitaciono polje, električno polje

Zaključak:

Supstanca je ono od čega su sastavljena tijela, a fizičko polje se nalazi oko svakog tijela.

Fizika kao nauka proučava osnovne osobine materije, njenu građu, kao i promjene oblika u kojima materija može da se javi.