Претражи овај блог

Популарни постови

Пратиоци

Prevedi blog

уторак, 9. септембар 2014.

Agregatna stanja - 7. razred

Agregatna stanja

Mnoge supstance se mogu naći u više različitih agregatnih stanja - u čvrstom,
 tečnom ili gasovitom stanju, ređe u stanju plazme (samo neke retke supstance pod 
određenim uslovima). Agregatno stanje u kojem se neka supstanca nalazi zavisi od 
njene temperature i pritiska kojem je izložena. Na određenim temperaturama i pod 
normalnim atmosferskim pritiskom, neke supstance menjaju svoje agregatno stanje -
 tečnosti, na primer, postaju gasovi ili čvrste supstance, gasovi se kondenzuju u 
tečnosti, itd. Temperature na kojima supstance menjaju svoja agregatna stanja
 nazivaju se tačka mržnjenja (ili topljenja, zavisno od smera u kojem se 
odigrava promena) i tačka ključanja (ilikondenzacije, takođe zavisno od smera 
odigravanja promene).
Led - čvrsto agregatno stanje vode
Mržnjenje
Proces promene agregatnog stanja tečnosti u čvrsto stanje naziva se mržnjenje
 (ili smrzavanje). Kako temperatura pada, atomi ili molekuli koji sačinjavaju tečnost
 menjaju svoje međusobne pozicije i pregrupišu se, gradeći stabilniju strukturu čvrste 
supstance, a toplotna energija se otpušta. Čvrsti oblik (agregatno stanje) supstance 
postoji na svim temperaturama koje su niže od tačke mržnjenja te supstance. 
Kada se voda smrzava, ona se širi, suprotno ponašanju ostalih supstanci koje se 
skupljaju. Tačka mržnjenja vode, ali i svih drugih supstanci, može se sniziti dodavanjem 
raznih primesa i nečistoća, kao na primer soli.
Proces prelaska tečnosti u čvrsto stanje
Topljenje i kondenzacija
Čvrste i gasovite supstance se mogu pretvarati u tečnosti topljenjem (čvrste), 
odnosno kondenzacijom (gasovite supstance). Čvrste supstance počinju da se tope
 kada temperatura dostigne određenu visinu - tačku topljenja određene supstance. 
Kako temperatura raste, atomi ili molekuli supstance se "pobuđuju" - primaju dodatnu 
energiju iz spoljne sredine i raspadaju na manje složenu i čvrstu strukturu, kakva je
 struktura tečnosti.
Gasovite supstance počinju da se kondenzuju kada temperatura opadne do određenog 
nivoa - tačke kondenzacije određene supstance. U tom procesu slobodni, pokretljivi atomi 
gasova gube svoju energiju i stvaraju čvršću strukturu tečnosti. Tačka topljenja i tačka
 kondenzacije predstavljaju istu temperaturnu granicu za određenu supstancu, ali se 
različito nazivaju u zavisnosti od smera u kojem se odvija proces izmene agregatnog stanja.

Proces prelaska čvrstih i gasovitih supstanci u tečno stanje
Ključanje i isparavanje
Do ključanja dolazi pod normalnim atmosferskim pritiskom na određenoj temperaturi 
(za svaku supstancu) koja se naziva tačka ključanja. Na toj temperaturi supstance
 prelaze iz tečnog u gasovito stanje - tečnosti dobijaju dovoljno dodatne energije koja 
oslobađa atome i molekule iz tečnih struktura i oni se otpuštaju u okolnu sredinu. Kod 
vode, na primer, prilikom ključanja se stvaraju krupni mehurovi vodene pare koji, 
kada pritisak unutar njih dostigne jačinu atmosferskog pritiska, pucaju i otpuštaju 
molekule vode koja ključa u vidu vodene pare.
Isparavanje je proces koji obuhvata samo mali procenat ukupne količine tečnosti i 
događa se prirodno i na temperaturama mnogo nižim od tačke ključanja. Do isparavanja
 dolazi kada najenergetizovaniji molekuli ili atomi neke tečnosti sa njene površine raskidaju
 međumolekulske veze sa ostalim molekulima ili atomima, te bivaju otpušteni u okolnu 
sredinu.
Proces ključanja (i isparavanja) - prelaska tečnosti u
 gasovito stanje

Нема коментара:

Постави коментар