Узајамно деловање два тела без непосредног додира и последице тог деловања
Кључне речи: узајамно деловање, сила, кретање
У овој лекцији ћемо се упознати са појмом узајамног деловања тела без непосредног додира и последицама тог деловања.
Навести примере узајамног деловања тела у непосредном додиру.
Судар два тела,….
Шта је последица деловања тела у непосредном додиру?
Промена стања релативног мировања или релативног кретања
САДРЖАЈ:
- Да ли тело може да промени стање релативног мировања или релативног кретања само ако је у непосредном додиру са другим телом?
Не.
- Да ли постоји врста међусобног деловања која није непосредна, а која такође доводи до промене стања рел. мировања и стања рел. кретања?
Да. У питању је деловање између тела на дањину.
- Навести примере деловања тела на дањину.
Земља привлачи сва тела која се налазе на њеној површини, два магнета се привлаче или одбијају, два наелектрисана тела се такође привлаче или одбијају итд.
ПРВИ ПРИМЕР:
У првом примеру имамо гравитационо деловање Земље. У простору око Земље формира се гравитационо поље, којим Земља делује на сва тела која се у њему налазе. Гравитационо поље Земље не делује само на површини Земље. Месец се налази у ГП Земље, али се и Земља налази у ГП Месеца. Пример, плима и осека. Ово деловање је описао Исак Њутн крајем 17. века. Од њега потиче идеја о узајаном деловању тела.
Из искуства знамо да свако тело пада вертикално на површину Земље. Сва тела падају по правцима који се секу у центру Земље.
Пробајте аплет Кретање-Клатно, кликом на линк.
ДРУГИ ПРИМЕР:
Електрично деловаље. Када чешаљ провучемо кроз косу, он после привлачи ситне папириће на столу. За овај чешаљ кажемо да се наелектрисао трење, о суву косу. Ако пластичну или ебонитну шипку протрљамо крзно, такође ћемо је наелектрисати.
За тела која после трења са другим телима привлаче лакша тела кажемо да су наелектрисана.
У простору око наелектрисаног тела постоји електрично поље. Својим електричним пољем свако налекетрисано тело делује на друга наелектрисана тела.
Оглед са електричним клатном
Ако стакленом шипком наелектришемо куглице оба клатна, оне ће се одбијати. Исто тако ће се дбијати и куглице наелектрисане ебонитном шипком.
Али, ако једну куглицу наелектришемо стакленом, а другу ебонитном шипко, оне ће се узајамно привлачити. Да би се разликовало стаклено од ебонитног наелектрисања, уведени су појмови + и – наелекрисања. Усвојено је договором да се куглица наелектрисана стакленом шипком наелектрише +, а она наелектрисана ебонитном -.
Погледајте кратак филм.
Електрично деловање је или привлачно или одбојно.
Гравитационо је увек привлачно.
ТРЕЋИ ПРИМЕР:
Магнетно деловање.
Гвоздена руда привлачи комадиће гвожђа и челика. Ова појава се назива магнетизам, а магнетна тела која се налазе у природи називају се природни магнети. Постоје и вештачки магнети.
Ако магнетну шипку обесимо о конац тако да се може слободно обртати у хоризонталној равни она се увек поставља у смер север-југ. Због тога онај пол који се окреће ка северу називамо северни пол, а онај који се окреће ка југу, јужни пол.
Око сваког магнета постоји магнетно поље. Експериментално је утврђено да се истоимени полови одбијају, а разноимени привлаче.
Пробајте аплетМахнет и компас, кликом на линк.
ДОМАЋИ:
Размислите о овоме што сте научили и одговорите на питање зашто се хоризонтално бачена лопта у ваздуху не креће праволинијски?
Kretanje, zadaci
1. Biciklista je za 1h i 20min prešao 2/7 rastojanja od mesta A do mesta B. Za koje vreme će istom brzinom preći polovinu puta? (1h 20min)
2. Trkač je pretrčao stazu dužine 720m tako što je polovinu staze trčao brzinom 9m/s, a ostatak brzinom 6m/s. Kolika je srednja brzina trkača na celom putu? (8m/s)
3. Na rastojanju 200m od čoveka stoji biciklista. On počne da se udaljava od čoveka brzinom 18km/h i posle vremena 20min stane da pije vodu. Posle pauze od 5min, krene u istom smeru brzinom 36km/h i posle vremena od 30min, računato od kraja pauze, stigne do mesta gde je pošao.
a) naći udaljenost čoveka i mesta na kome se biciklista konačno zaustavio
b) nacrtati grafik puta u zavisnosti od vremena
c) nacrtati grafik zavisnosti brzine od vremena
d) naći srednju brzinu bicikliste
4. Da li čovek može da zapazi kretanje voza za vreme bleska munje koji traje 0,001s, ako čovek može da zapazi samo pomeranja veća od 1cm? Brzina kretanja voza je 72km/h.
5. Automobil i vozio hitne pomoći kreću se uporedo u istom smeru i prolaze istovremeno kroz raskrsnicu, hitna pomoć 80km/h, a automobil 40km/h. Do sledećeg semafora udaljenog 1km, hitna pomoć stiže tačno kada se upali crveno svetlo koje traje 30s. oće li automobil zateći vozilo hitne pomoći u raskrsnici.
Узајамно деловање два тела при непосредном додиру и последице тог деловања
Кључне речи: узајамно деловање, сила, промене у кретању
У овој лекцији ћемо се упознати са појмом силе, тј. узајамног деловања тела у непосредном додиру, да би смо разумели шта је то што изазива промене у кретању.
Подсетите се и размислите:
- Како се назива део физике који проучава кретање тела?
- Како се дефинише механичко кретање?
- Да ли сте се некада питали шта је то што изазива промене стања релативног мировања или релативног кретања тела?
- Шта се догађа када ударите лопту ногом?
- Од чега зависи колико ће далеко отићи?
- Шта се дешава када јурећи санкама низ падину, наиђете на место где се снег отопио?
- Зашто се то дешава?
- Шта се догађа када у чарапе од различитог материјала ставиш неки тежак предмет и окачиш их штипаљком о конац да висе?
- Шта се догађа са косом када се чешљате?
- Шта се догађа када магнет приближите малим предметима од гвожђа?
- И на крају….или на почетку, зашто јабука пада на земљу када сазри?
УЗАЈАМНО ДЕЛОВАЊЕ ДВА ТЕЛА
- Шта је заједничко за све врсте кретња које настају у примерима које смо навели?
Узајамно или међусобно деловање (интеракција) двају тела је обострана појава, јер оба тела делују једно на друго. Ова појава се може показати и огледима.
Најједноставнији огледи могу се извести металним или стакленим куглицама.
Ако се једна куглица покрене тако да удари у другу куглицу која мирује, на равној подлози, онда ће услед узајамног деловања куглица, она која је била у стању релативног мировања прећи у кретање, а брзина кретања прве куглице ће се променити.
Ако се друга куглица налазила у стању кретања пре удара, после судара са првом куглицом њихове брзине ће се променити, брзина прве куглице ће се смањити, а друге ће се повећати.
На основу овога се може закључити да неко тело прелази из стања мировања у стање кретања или мења правац и брзину кретања само узајамним деловањем са другим телом.
Заједничко им је да је полазак из мировања, заустављање, промена смера кретања или вредности брзине резултат узајамног деловања међу телима.
УЗАЈАМНО ДЕЛОВАЊЕ МЕЂУ ТЕЛИМА НАЗИВАМО СИЛА.
Упознаћемо се са примерима различитих врста сила, различитих по узроку и начину деловања.
ДОМАЋИ
Објаснити како се испољава узајамно деловање тела при искакању из чамца на обалу.
Kretanje-sistematizacija i utvrđivanje
Na ovom času ćemo ponoviti sve pojmove vezane za kretanje-oblast čije smo izučavanje završili.
Nećemo to raditi klasično, ispitivanjem, nego KVIZOM ZNANJA!
Podelićemo se u 4 grupe.
Biraćemo oblast i odgovarati na pitanja. Svaki tačan odgovor nosi 5 poena. Pobediće ona grupa koja ima najviše osvojenih poena.
Zavisnost brzine od vremena. Grafik brzine
ПОНОВИТИ:
- Шта је механичко кретање?
Механичко кретање је промена положаја тела у односу на друга тела.
- Како смо поделили механичко кретање према облику путање и брзини?
Према облику путање механичко кретање се дели на праволинијско и криволинијско.
- Како се дели механичко кретање према брзини?
Према брзини, механичко кретање се дели на равномерно и неравномерно.
- Од свих могућих механичких кретања, ми смо проучавали две врсте. Које?
Равномерно и промењиво праволинијско кретање.
- Како се дефинише промењиво праволинијско кретање?
Тело се креће промењиво праволинијско када на правом путу у једнаким временском интервалима прелази азличите путеве.
- Која брзина карактерише промењиво праволинијско кретање?
Средња или просечна брзина која је бројно једнака односу укупног пређеног пута и укупног времена за које се кретање одвијало.
ПОДСЕТИМО СЕ ГРАФИКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ (КООРДИНАТНИ СИСТЕМ)
Kooрдинатни почетак; кооринате одређују положај тачке А.
ГРАФИК БРЗИНЕ
- График брзине показује како брзина зависи од времена при неком кретању.
- График брзине нам служи дапроценимо брзиу неког кретања.
- Са графика можемо лако да очитамо бројну вредност брзине или времена.
- Очитане вредности можемо да искористимо да одредимо непознати пређени пут, средњу брзину или нешто треће.
- График брзине код равомерног праволинијског кретања је хоритонтална линија.
На вертикалној оси записујемо вредности брзине, а на хоризонталној оси вредности времена.
- Да ли брзина зависи од времена?
На графику брзине приказано је кретање дечака у току једног минута.
Анализирај кретање заокруживањем тачног одговора.
а) на графику је приказано равномерно праволинијсо кретање
б) промењиво праволинијско кретање
в)очитај брзину кретања у датим временским интервалима:
1. у првих 30 секунди 2. између 30 и 40 секунди 3. у последњих 20 секунди
v1 v2 v3
г) израчунај пређени пут у овим интервалима укупан пређени пут
s1 s2 s3 su
д) одреди средњу брзину, vSR.
Домаћи задатак
Нацртати график зависности брзине од времена, ако се у првих 10 секунди тело кретало сталном брзином од 20м/с, у наредних 30 секунди стално брзином од 40 м/а, у последњих 20 секунди сталном брзином од 30м/с. Колио времена је тралајо кретање тела, колико је укупан пут прешло и колика му је средња брзина на укупном путу.
Kretanje, srednja brzina
1. Automobil se kreće po pravom putu. Prvoh 30km prelazi brzinom od 60km/h, sledećih 40km prelazi brzinom od 80km/h, aposlednjih 30km prelazi brzinom od 20km/h. Izračunati srednju brzinu kojo je automoblil prešao put. (40 km/h)
2. Biciklista je za vreme 5s prešao put od 40m, za sledećih 10s prešao je put od 0.1km, a zatom se odmarao 60s. Preostali deo puta prešao je za vreme od 5s. Ako je srednja brzina na celom putu 2m/s, nećai preostali deo puta i srednje brzine na svakom delu puta.
(preostali de o puta je 20m; sr. brzina na prvom delu puta je 10m/s; sr. brzina na drugom delu puta je 4m/s)
3. Krećući se od kuće do škole Nemanja je put od 100m prešao za 2min. Pošto je zaboravio svesku, vrati se, krećući se brže i za 45min stigne kući. Za 1min pronalazi svesku i ponovo krene u školukoja je udaljena 400m i za 3 min i 15s stigne u školu. Kolika je srednja brzina njegovog kretanja? (1,43 m/s)
4. Trećinu ukupnog vremena telo se kreće brzinom 5m/s, a ostatak vremena brzinom 2m/s. Kolika je srednja brzina tela? (3m/s)
Put između dva mesta pešak može da pređe za 6h, a biciklista za 2h. Pešak krene na put u 7h, biciklista u 9h. Kada će biciklista stići pešaka?
(u 10h)
Na sledećem času dodatne nastave, proverićemo postupak izrade zadatka i rezultate.
Promenjljivo pravolinijsko kretanje
Ravnomerno pravolinijsko kretanje
Равномерно праволинијско кретање
Утврђивање појмова, задаци.
- Свака промена положаја тела у односу на друго тело назива се ______________________ кретање.
- Тело са којим поредимо посматрано тело, назива се ______________________ тело.
- Замишљена линија која повезује положајхе тела током кретања, назива се ________________________.
- Кретање је равномерно када је брзина ________________________.
- Кретање је праволинијско када је путања тела____________________?
- Спуштајући се низ падину скијаш описује путању кретања која је по облику_________________ линија.
- Шта је веће?
a) 5.2km/h 2m/s
b) 0.12km/h 0.12km/min
c) 35m/s 126km/h
- Бициклиста пређе пут од 26500m. Изразити тај пут у
a) Километрима
b) Дециметрима
8. Дужина једног круга атлетске стазе је 400м. Колики пут пређе атлетичар који истрчи 20 кругова?
Какво је ово кретање по облику путање?
Какво је ово кретање по облику путање?
9. Кошаркашки терен има димензије 28*15 метара. Кошаркаш трчи дуж краће аут-линије до следећег угла, а потом дуж бочне аут линије до наредног угла. Нацртај путању кошаркаша и израчунај пређени пут.
10. Девојчица је бацила тениску лоптицу са висине од 1.5 метара. Лоптица је летела 6 метара у вис и пала у песак. Колики пут је прешла лоптица при овом кретању?
11. Воз је првих 10km прешао за 12мин. У успутној станици је провео 6min. Пoследњих 12km прешао је за 900s. Колика је средња брзина воза?
10. Девојчица је бацила тениску лоптицу са висине од 1.5 метара. Лоптица је летела 6 метара у вис и пала у песак. Колики пут је прешла лоптица при овом кретању?
11. Воз је првих 10km прешао за 12мин. У успутној станици је провео 6min. Пoследњих 12km прешао је за 900s. Колика је средња брзина воза?
12. Колико брзинм се креће кугла ако јој је потребно 8s да равномерно пређе растјање од 20 метара?
13. Трчећи равномерно до игралишт,а Тома је избројао 720 корака. Коликом брзином је трчао ако му је са просечном дужином корака од 60 cm требало 8 минута да стигне до игралишта?
14. Колико километара ће Јелена прећи на веспи за 7 минута, ако се креће равномерно праволинијски брзином од 14m/s?
15. Бициклиста пређе 800 метара за 5 минута. Колико пут ће прећи за наредних 900 секунди, ако вози истом брзином?
16. Кoлико минута је потребно да авион прелети растојање од 1020 километара, крећучи се брзином од 800km/h?
17. Перица зарађује тако што расноси новине. Требало би да обиђе шест улица које су просечно дуге 600 метара. Кoлико му је времена потребно да разнесе новине, ако равномерно хода брзином од 0,5m/с?
Нема коментара:
Постави коментар