Masa i gustina - podsjetnici

Маса и густина – шести разред

Маса тела

Сва тела у природи су материјална. Физичка величина којом се изражава материјалност је маса тела.

Маса је особина сваког тела и не зависи од његовог положаја у простору. Маса је основна физичка величина, ознака m. Јединица за масу је килограм (kg).

Мање јединице

грам [g] 1kg=1000g, 1g=0,001kg

милиграм [mg] 1g=1000mg, 1mg=0,001g

Већа јединица

тона [t] 1t=1000kg, 1kg=0,001t

Мерење масе

Вага (теразије) је инструмент за мерење масе – једнаки краци се слободно окрећу око ослонца.

Непозната маса неког тела упоређује се на ваги са познатом масом тегова.

Према тачности којом се врше мерења непознате масе, теразије могу бити

техничке (тачност 10mg/pod)

аналитичке (тачност 0,2mg/pod)

Постоје и прецизније ваге за мерења и до милионитог дела килограма.

Манифестација  масе

Како ми доживљавамо масу?

1. Тежина је последица привлачног деловања Земље на сва тела. Земља јаче привлачи тела веће масе. Тежина тела је сила којом тело притиска хоризонталну подлогу на којој лежи или затеже вертикални конац за који је обешено. Тежина тела бројно је једнака производу масе тела m и јачине гравитационог поља G: Q=mG, где је G=9,81N/kg  јачина гравитационог поља Земље .
2. Тело веће масе се теже покрене с места и теже заустави него тело мање масе. Зато се каже да су тела веће масе тромија (инертнија). За тело које се јаче опире промени брзине каже се да има већу масу и обрнуто.

Маса тела је мера за инертност тела.

Закон инерције

Свакодневно искуство: бицикла се креће када престанемо да окрећемо педале, путници у аутобусу полете напред када аутобус закочи, књига на столу се не помера све док на њу не делује сила.

Ову појаву да сва тела остају у стању мировања или једноликог праволинијског кретања ако на њих не делује сила први је истакао Галилеј и назвао је инерција. Касније је Њутн формулисао Први Њутнов закон – Закон инерције:

Свако тело задржава стање мировања или равномерно праволинијског кретања, све док га нека сила не принуди да то стање промени.

Маса и тежина као различити појмови

Маса је мера инертности тела, његова особина, а тежина је последица привлачног деловања Земље.

На Месецу и Земљи маса тела је иста (m_З=m_М), а тежина се разликује (Q_З >Q_М). 

Густина тела

Тела се разликују по запремини, маси и врсти супстанце. Различите супстанце се разликују по густини.

Мерењем је утврђено:

гвожђе запремине 1m³ има масу 7800kg

дрво запремине 1m³ има масу 750kg

Маса и запремина тела одређују физичку величину која се назива густина тела и карактеристична је за сваку супстанцу.

Густина је маса јединичне запремине (1m³) неке супстанце. Густина је важна особина супстанце и означава се грчким словом ρ (ро). Количник масе и запремине тела је стална величина и то је управо густина:

ρ=m/V

Јединица за густину је kg/m³. Често се користи и јединица g/cm³.

Претварање јединица за густину [kg/m³] :1000 [g/cm³] ·1000 [kg/m³]

Назив супстанце	Густина[kg/m3]	Назив супстанце	Густина[kg/m3]
алуминијум бакар гвожђе дрво плута жива олово злато	2700 8900 7800 800 240 13600 11300 19300	вода морска вода лед машинско уље бензин шпиритус нафта алкохол	1000 1030 900 900 710 800 800 800

Средња густина

Уколико немамо чисту супстанцу (нпр. шупљине у оквиру тела или нехомогена тела) говоримо о средњој густини која је једнака количнику масе тела и његове укупне запремине. Тада тело можемо да посматрамо као тело исте запремине и средње густине.

Одређивање густине

чврстог тела

потребно је да знамо или да измеримо теразијама масу тела и да израчунамо (ако је тело правилног геометријског облика) или измеримо мензуром запремину тела (ако тело није правилног геометријског облика).

течности

мерење масе течности: прво се мери маса празног суда, а затим маса суда испуњеног течношћу; разлика маса је маса течности. Запремина течности се мери мензуром.