Sila i kretanje - 8.razred - podsjetnici i testovi

Сила и кретање – седми разред

Сила

Тело неће само од себе променити брзину или се покренути из мировања. До тога долази искључиво због узајамног деловања са другим телима.

Сила је мера узајамног деловања тела.

Свака сила има свој интезитет, правац и смер деловања. Јединица за силу јењутн [N]. Мери се динамометром.

Сила као узрок промене брзине тела

До 17. века у науци је владало Аристотелово учење о равномерном кретању тела – при сваком кретању тела на њега дејствује друго тело, односно сила.

Али да ли је баш тако?

Смањењем трења тело при кретању дуже задржава интезитет брзине. Италијански физичар Галилео Галилеј почетком 17. века је закључио да би се кугла као и друга тела без трења и отпора ваздуха непрекидно кретала равномерно – не би се зауставила. Ту појаву је назвао инерција (inertia – лењивост, тромост)

Крајем 17. века ову појаву је проучавао и енглески физичар Исак Њутн и установио Закон инерције (I Њутнов закон)

Свако тело остаје у стању мировања или униформног праволинијског кретања све док дејством спољних сила није принуђено да своје стање промени.

Равномерно променљиво праволинијско кретање

У природи су ретка кретања сталном брзином. Кретање тела чија се брзина мења у току времена је променљиво кретање. Ако је путања права линија кретање је равномерно променљиво праволинијско кретање. То је кретање тела по правој линији чији се интезитет равномерно мења у току времена.

Равномерно убрзано – брзина се равномерно увећава у току времена

Равномерно успорено – брзина се равномерно смањује у току времена

Колико брзо расте брзина?

Одговор нам даје промена брзине у једној секунди – убрзање (а)

            а = Δv/Δt        јединица је [m/s²]

Убрзање је стално     а = const

Убрзање је векторска величина, што значи да има тачно одређен интезитет (а), правац и смер. Интезитет смо одредили а правац се поклапа са правцем брзине односно кретања тела. Када се тело креће убрзано смер се поклапа са смером брзине, а када се тело креће успорено смер убрзања је супротан смеру кретања тела.

График зависности убрзања од времена а = f(t) полуправа паралелна временској оси

II Њутнов закон

Убрзање тела одређене масе сразмерно је интезитету силе која на њега делује.

Убрзања која добијају тела различитих маса под дејством једнаких сила обрнуто је сразмерна тим масама.

Оба закључка обједињена су у Закону силе (II Њутнов закон)

Убрзање које при кретању добија једно тело сразмерно је интезитету силе која на њега делује, а обрнуто сразмерно маси тог тела.

a=F/m

Под утицајем сталне силе тело се креће равномерно убрзано и праволинијски. Кад интезитет убрзања падне на нулу нема више ни убрзања и тело се креће по инерцији.

Други Њутнов закон чешће се пише у облику F=ma – одакле је и иизведена јединица за силу – њутн (1N=1kgm/s²).

Израз омогућује да се у неким случајевима израчуна сила – динамичко мерење силе.

Закон акције и реакције

Деловање једног тела на друго увек изазива и деловање другог тела на прво.

Сила којом прво тело делује на друго назива се сила акције, а сила којом друго тело делује на прво сила реакције. Силе су истог правца и интезитета, али супротног смера.

Закон акције и реакције (III Њутнов закон)

Силе којима тела узајамно делују, имају једнаке интезитете, исте правце, а супротне смерове. F_a=F_r

Тренутна брзина тела

Брзина тела у одређеном (датом) тренутку назива се тренутном брзином.

Брзина је векторска величина (интезитет, правац и смер)

Код праволинијског кретања тела правци брзине и убрзања се поклапају са правцем путање.

Код равномерно променљивог праволинијског кретања вектор убрзања остаје сталан, а вектор брзине мења САМО свој интезитет.

Kaкo je а = Δv/Δt и нека је Δv = v – v₀  и Δt = t – 0 = t  =>  Δv = a Δt  =>  v = v₀ + at(специјалан случај: тело полази из мировања). За успорено кретање v = v₀ – at

За исти временски интервал интезитет брзине се повећава за исти износ – брзина се линеарно мења са временом. График v = f(t) је полуправа у координатном систему (веће убрзање већи нагиб)

Средња брзина тела при равномерно променљивом праволинијском кретању

Код равномерно променљивог праволинијског кретања промена брзине је стална па је у неком временском интервалу средња брзина дата аритметичком средином брзине на почетку и крају поменутог временског интервала

v_sr = (v₀ + v)/2

Зависност пута од времена код равномерно променљивог праволинијског кретања

v_sr = s_u/t_u => s =  (v₀ + v)/2 ·t => ( v = v₀ + at ) s =  v₀t+at²/2

за успорено кретање  => ( v = v₀ - at ) s =  v₀t -  at²/2

Кретање – провера знања

окт19

1. Брзина је:

а) промена облика тела

б) пређени пут у јединици времена

в) промена положаја тела у односу на друго тело

г) део путање коју тело пређе за неко време

Заокружи слово испред тачног одговора.

2. Зорица се вози аутомобилом просечном брзином 50 km/h. Ако Зорица за исто време пређе 2 пута дужи пут њена брзина ће :

а )    остати непромењена                        б )   повећаће се 2 пута

в )    повећаће се 3 пута                            г )    смањиће се 3 пута

Заокружи  слово испред тачног  исказа.

3. Аутобус прва два сата креће се брзином  70km/h  и пређе 140 километара, следећа три сата се креће брзином 80km/h и пређе 240 километара. Средња брзина на укупном пређеном путу је:

а)75km/h                          б)150km/h                          в)76km/h                            г)190km/h

4. Дати су искази . Пажљиво прочитај па  заокружи тачно ако је исказ тачан односно нетачно ако је исказ нетачан.

Путања је део пута које тело пређе за неко време.       тачно- нетачно

Пут је део путање коју тело пређе за неко време.         тачно- нетачно

Пут је брзина у јединици времена.                                          тачно- нетачно

Брзина је време кретања.                                                              тачно- нетачно